28. Apatinski dunavski polumaraton, 20.10.2024.

28. Apatinski dunavski polumaraton, 20.10.2024.

     Trka koju Subotičani najmasovnije posećuju svake jeseni je polumaraton u Apatinu. Kvalitetom orgnizacije, druženjem i dužinom trajanja ona to zaslužuje. Vrlo je posećena i od strane trkača iz regiona. Obično tu budu trkači iz Hrvatske, BiH, Mađarske, sada i Rusije. I ove godine je održana po lepom sunčanom jesenjem danu pokraj Banje Junaković gde su start i cilj. Ove godine dogovorio sam odlazak sa Bojanom,  Davorom, i Ćirić Draganom. Automobil Davora i Bojane bio je pre zgradom već pre 7:10h. Završavao sam pripreme. Na vreme sam ustao toga nedeljnog jutra i ako sam dosta kasno legao. Uobičajeno vreme sam posvetio molitvi, odlučio sam popiti jednu jaču kafu i lagano doručkovati. Glava me je pomalo kljucala od sinoć kada sam prispeo u stan. Juče predveče sam bio na rođendanu kod prijatelja Karesa. Tamo sam popio dva srednja Tuborga (4dl), tada su mi dosta prijala i sprečavao sam se da ne uzmem još koje. Verovatno u kombinaciji sa hranom te večeri, a još sam u stanu u Subotici to dopunio jednim manjim dezertom, to je izazvalo manje probleme sa glavom, a u jutarnjoj vožnji do Apatina i manju mučninu, jer ponekada mi baš ne godi da se vozim kolima. Verovatno bi drugačije bilo da sam veče pre uzeo analgin pre nego što sam zaspao. Ovako poneo sam ga na put za svaki slučaj. Dok nam je Ćira pričao svoje trkačke i sportske dogodovštine, sećanja na neizbežnu ultra trku Beč-Budimpešta (etapno u više dana kao štafeta), zatim čuvene ultre u Francuskoj, kao i njegovu rukometnu  i fudbalsku karijeru, polako su promicala sela između Subotice i Sombora. Navigacija je zbunjivala Davora, ali Ćira koji je desetinama puta ovuda prolazio nije se dao zbuniti, samo je samouvereno rekao: „Slušaj samo šta ti ja kažem, pusti ti ovo, tako smo mi prošli u Sloveniji, moj sin nije hteo mene da sluša, nego navigaciju pa smo završili u nekoj šumi!“ Ženski glas navigatorke je stalno govorio dok smo prolazili kroz Sombor skrenite levo, skrenite levo, a Ćira je ponavljao idi pravo tek kada vidiš groblje skreći levo, a kasnije kada smo došli na put za Apatin ponovila se ista priča. Ćira je bio u pravu, a Davor je shvatio zašto je navigatorka stalno drugačije govorila. Kao prvo za destinaciju joj je zadao Banju Junaković, a ne Apatin, kao drugo tokom puta nije bio onlajn. Pre pola devet smo bili u startnoj zoni. Svež vazduh me je malo oporavio, kako smo došli znatno ranije podigli smo brzo startne pakete. Cela porodica Čegar je bila angažovana oko trke. Direktor trke Goran Čegar je sve koordinirao, supruga Marijana je zajedno sa kćerima Unom i Hanom radila na izdavanju startnih paketa, a tu se negde uvek našao i mali Arsenije 3-4 godine. Posluženi smo kafom i čajem. Budući da mi je mučnina malo pritisla želudac, opredelio sam se za čaj, a po povratku u kola da uzmemo stvari za presvalačenje popio sam jedan analgin, pa smo se lagano uputili ka svlačionicama.

U svlačionici pokraj kuglane iza banjskih prostorija susreli smo i legendarnog profesora Jankovića, veterana srpskog i vojvođanskog trčanja na duge staze. U njegov razgovor sa Draganom Ćirićem povremeno sam se i ja uključivao. Zanimljiva i prijatna vest je bila da je profa doktorirao na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Foči na temu Ohridska arhiepiskopija do 1768. godine. Iz svoje profine riznice znanja sam saznao razne sitne mudrosti i i zanimljivosti iz istorije. Sporo smo se spremali zbog razgovora, a ja takođe zbog popijenog analgina i blage jutarnje glavobolje i mučnine. Na zagrevanje sam otišao sa Draganom Ćirićem, bilo mi je znatno bolje, a onda polako ka startnoj zoni ispred glavnog ulaza u banju gde je započela ceremonija otvaranja, koja se sastojala od obraćanja direktora trke Gorana Čegara, intoniranja himne Republike Srbije i kratke muzičke tačke. Usledio je i start. Nisam se toliko zaletao, niti mučio prvih nekoliko kilometara i ako sam ipak išao nešto brže, između 4:30 i 4:40 po kilometru je varirao moj tempo prvih 8 kilometara. Prvi mali krug koji se sastoji od odlaska na put prema Prigrevici, okret posle oko 2,5 kilometara pa nazad do Banje. Preskočio sam planiranu okrepu kod Banje jer su čaše bile nekako suviše desno na pultu-tezgi sa strane, da ne bih izgubio ritam trčanja. Sledio je izlazak iz banjskog kruga i kod kružnog toka skretanje za Apatin, prolazak zanimljivijim delom trase. Od osmog do desetog kilometra trčao sam paralelno sa jednom gospođicom, posle sam saznao da je iz Bijeljine. Na polovini trke sam se malo odvojio od nje i izmakao napred. Polovina trase je u centru Apatina na korzu koji je lepo popločan ravnim betonskim kockicama. Sa desne strane su dve crkve, okolo su razni ugostiteljski objekti i fontana. Ljudi na korzou i na dve veće raskrsnice su bili raspoloženi i bodrili su nas. Nakon 11-tog kilometra skreće se ka apatinskom dunavskom keju koji je dobro asfaltiran, trči se duž obale apatinskog Dunavca i kod jedne čarde ili nekog sličnog objekta, nakon 13-tog kilometra, sledi okret i povratak za banju. Peis je tu počeo da opada i varirao je oko 4:50 po kilometru. U povratku vetar je bio frontalan i duvao je u lice. Kroz grad se to nije toliko osetilo, ali na otvorenom na izlasku iz Apatina prema banji nakon 18km dosta je usporavao. Noge su mi se pomalo udrvenile. Nakon 19 km me je sustigao Novak Mataruga, znatno stariji od mene, trčao malo u zavetrini iza mojih leđa, a onda me u zgodnom momentu zaobišao. Malo sam ubrzao pokušavajući da ga sledim, približio sam se, ali nisam imao snage da sledim njegov tempo. Ušao sam u cilj sa 1:39:24, nekih pola minuta slabije nego u Rumi pre mesec dana, zauzeo sam 84. mesto u muškoj konkurenciji, odnosno 91. ako računamo i dame. Primarni cilj da trčim ispod 1:40 ili manje od 100 minuta je ostvaren, ali ne krijem da sam priželjkivao 1:37 ili 1:38, verujem da bi to bilo da se veče pre toga nisam malo više opustio, ali dobro više nisam u godinama i formi kada ću popravljati lični rekord. Ovo je bilo moje sedmo učešće na polumaratonu u Apatinu, to je trka na kojoj sam najviše puta učestvovao od svih trka koje sam istrčao. Pobedio je bez mnogo poteškoća i veoma ubedljivo Apatinac Đuro Borbelj sa rezultatom 1:07:41 i time odbranio titulu državnog prvaka u polumaratonu.

Nakon trke sam najpre u cilju uzeo nešto okrepe, a onda odlučio da rastrčavam još oko 9 minuta. Ovoga puta sam preskočio vežbe i lagano istezanje. Kod kola je već čekao Davor. Na vest da na tuševima nema tople vode, odlučio sam da ne rizikujem i da preskočim tuširanje, samo sam se peškirom malo obrisao i naneo posle presvlačenja malo dezodoransa. Kažu da je posle bilo tople vode. Ponovo smo se svi skupili kod kola i krenuli zajedno na ručak. Na žalost nije puno ostalo. Meni je bio dovoljan restovan krompir sa malo kupus salate, jedna jabuka i kisela voda, meso mi nije mnogo nedostajalo budući da ga retko jedem u poslednje vreme. Piva je bilo u izobilju, ali zbog opisanih simptoma tokom tog prepodneva, a i popijenog analgetika, nije mi uopšte bilo do piva pa sam ga preskočio. Nakon ručka otišli do bine na proglašenje pobednika po kategorijama. Tu je bilo naših članova: Jamanta, Ćira, Đurika, Siniša, Radovan… Razmenjivali smo iskustva, gledali smo na onlajn platformi rezultate uživo, dok su na viber grupu stizale vesti o našima na ljubljanskom maratonu. Profesor Janković i njegova kći Aleksandra su se ljubazno i srdačno pozdravili  sa mnom, a ja sam im iskreno čestitao na ostvarenim dobrim rezultatima.

Oko 15 časova smo napustili Apatin i sledio je kratak „afterparty“ u Somboru na obalama Velikog Bačkog kanala. Tamo se nalazi restoran Casa de Sol, jako lepo mesto sa odličnom ponudom hrane i pića. Spojili smo stolove i nas desetak uživali u popodnevnom jesenjem suncu u bašti restorana koja gleda na kanal, a nalazi se na zapadnoj strani. Većina ekipe je nastavila da udara po pivu, dok smo Ćira i ja uzeli  po jednu crnu čokoladu sa šlagom, i keselu vodu, što mi je baš prijalo tada. U pola pet popodne „naš“ automobil predvođen Davorom i Bojanom uputio se ka Subotici gde smo prispeli oko pola šest taman da stignem na nedeljnu večernju misu u Subotičkoj katedrali i zahvalim Bogu na lepom vikendu.