OSVRT NA MARATON NA 33. OLIMPIJSKIM IGRAMA U PARIZU

OSVRT NA MARATON NA 33. OLIMPIJSKIM IGRAMA U PARIZU

     Poslednjeg vikenda 33 olimpijskih igara u francuskoj prestonici Parizu, održane su dve maratonske trke, u subotu 10. avgusta je održan maraton u muškoj konkurenciji sa startom u 8h u kome je startovalo 81 takmičar, a pobedio je Etipljanin Tamirat Tola rezultatom 2:06:26, dok je sutradan u nedelju 11. avgusta u istom terminu održan maraton u ženskoj konkurenciji na kome je pobedila  naturalizovana holanđanka Sifan Hasan rezultatom 2:22:55.

Oba maratona sam donekle ispratio uživo, gledajući na tv-u ili računaru. Budući da sam tog vikenda boravio u Petrovaradinu, gde sam u roditeljskom domu imao na raspolaganju samo kanale RTS-a ne i Eurosporta, početak muškog maratona sam donekle odgledao preko nekih linkova gde nisam uspeo zvuk da uključim i uvećam sliku, a od 9h je bilo uključenje na RTS1 uz komentar Raleta Simića. Sutradan, kada je ženski maraton u pitanju nije bio niti prenos, niti snimak na RTS-u, ali sam imao više sreće sa strimovima, gledao sam dobar deo trke na eurosportu sa komentarom na engleskom jeziku, poslednjih pola sata na linku sa komentarom na francuskom jeziku uz solidnu sliku.

Ono što su mnogi predviđali ili u šta su sumnjali se obistinilo. Čuveni  Kenijac Eliud Kipčoge nije uspeo da se po treći put domogne zlatne olimpijske medalje, čak ni da završi trku, bolovi u leđima ili slabinama su ga u tome sprečili, videlo se da ne izgleda dobro već u prvom delu trke. Trasa trke je prilično interesantna, ali i zahtevna, sa dosta uzbrdica, donekle i nizbrdica. Okolina Pariza sa manjim i užim ulicama, dosta zelenila. Realizatori prenosa su dosta pažnje posvetili i značajnim građevinama, poput Versaja, Doma invalida, Ajfelovog tornja, a fantastična je slika kada se nakon 35-36 kilometra pred maratoncima ukaže veličanstven Ajfelov toranj kome se sve više približavaju… Kenijskoj reprezentaciji je donekle opravdao ugled i sačuvao renome Benson Kipruto zauzevši  3. mesto i osvojivši bronzanu medalju sa rezultatom 2:07:00, dok je pobednik ovogodišnjeg londonskog maratona Aleksandar Mutiso Munjajo možda i donekle podbacio jer sa 2:10:31 i 21. mestom pretpostavljam da ni on nije zadovoljan.

Trku je u početku poveo na kratko Kinez Wu, da bi negde oko 10 kilometra značajnu prednost imao naturalizovani Italijan Ejub Faniel. Etiopski tim je bio sjajan. Tamirat Tola je prilično ubedljivo pobedio. Kada se odvojio negde oko 30-tog kilometra, održavo je do kraja trke prednost od nekih 20 sekundi nad najbližim rivalima oko 80-100 metara. Tolu sam gledao i pre dve godine na svetskom prvenstu u atletici u Judžinu, kada je takođe dosta dominantno pobedio postavivši tada i novi rekord svetskih prvenstava u maratonu sa 2:05:36, kao i prošle jeseni kada je pobedio na Njujorškom maratonu sa novim rekordom staze od 2:04:58, dok je u ovom svom olimpijskom nastupu sa 2:06:26 popravio olimpijski rekord u muškom maratonu za 6 sekundi i prevazišao  rezultat poznatog Kenijca, Samuela Kamaua Vanđirua iz Pekinga 2008. Vredi pomenuti da je Tola nastupio kao rezerva povređenom Sisaj Lemi, ovogodišnjem pobedniku bostonskog maratona. Nešto slično se dogodilo kada je legendarni Etipljanin Abebe Bikila nastupio u Rimu 1960 godine, takođe je bio rezerva jednom trkaču. Drugi član etiopskog tima Derisa Geleta, pobednik ovogodišnjeg maratona u Sevilji je veoma dobro istrčao i sa 2:07:31 zauzeo 5. mesto, dok se legendarni Kenenisa Bekele, možda i najveći atletičar Etiopije verovatno časno oprostio od Olimpijskih igara i ozbiljnijeg trčanja sa 42 godine, rezultatom 2:12:24 i 39. mestom.

Kada su u pitanju nastupi Japana i SAD-a, njihovi takmičari su u postigli prilično dobar plasman. Prilično me je iznenadio Japanac Akira Akasaki koji je sa 2:07:32 zauzeo 6. mesto i istrčao svoj lični rekord na zahtevnoj stazi. Nešto poznatiji Osako Suguru je polako prošao svoj zenit i sa solidnim rezultatom 2:09:25 zauzeo 13-to mesto. Amerikanci Koner Mantz i Klejton Yang puleni Brigam Yang univerziteta i „mormonske Jute“ su veoma dobro istrčali i sa rezultatima od 2:08:12 i 2:08:44 ušli među prvih 10. Bašir Abdi naturalizovani Belgijanac (Somalijac) je osvajanjem srebrne medalje sa rezultatom od 2:06:47 napravio  još jedan korak više u svojoj karijeri budući da je na prethodnim olimpijskim igrama osvojio bronzu sa rezultatom 2:10:00, kao i u Judžinu pre dve godine na svetskom prvenstvu. Od Evropljana dobre rezultate su ostvarili  Britanac Cairess Emill koji sa rezultatom 2:07:29 zauzeo 4. mesto, Nemac Ringer, evropski prvak iz Minhena 2022 je istrčao respektabilnih 2:09:18, a i Francuzi :Navaro i Čadi su sa rezultatima od oko 2:10 ostvarili zavidne plasmane. Dugo sam iščekivao rezultat „našeg“ Darija Ivanovskog. Dobro je što je završio trku na svom debiju u olimpijskom maratonu sa rezultatom 2:28:15. Pretpostavljam da je očekivao više jer ima mnogo bolje rezultate, a možda je malo podlegao i atmosferi i pritisku. Od Evropljana su rutinski trku odradili Norvežanin Moen bivši evropski rekorder u maratonu, kao i bivši evropski šampioni Italijan Meuči sada već na kraju četvrte decenije i Belgijanac Naert Koen.

U ženskom maratonu bilo je neizvesno do samoga kraja. Grupa od 5 atletičarki je još bila kompaktna nakon 40 kilometara. Nju su činile dve Etiopljanke, dve Kenijke i Sifan Hasan, naturalizovana Holanđanka. U poslednjih par stotina metara ostale su svetska rekorderka etiopljanka Tigist Asefa i vicerekorderka Sifan Hasan.  Asefa je pokušala u poslednjoj krivini pred ciljnu ravninu da zatvori Hasanovoj put, ali ju je ova malo laktom odgurnula i finiširala u polusprintu poslednjih 150-200 metara. Hasanova je pokušala da uradi nešto što je slavnom Čehu Zatopeku pošlo za rukom na olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. godine i donekle je uspela. Emil Zatopek je na tim igrama osvojio tri zlatne medalje u trkama na 5000 i 10000 metara, kao i u maratonu. Hasan je nastupila u istim disciplinama, ali je na 5000 i 10000 metara osvojila bronzanu medalju dok je u maratonu uzela zlato. Njeno pobedničko vreme 2:22:55 je i novi olimpijski rekord u ženskom maratonu, a istrčala je i nekih desetak sekundi brže nego Zatopek 1952 u Helsinkiju, ali potrebno je naglasiti da se za sedam decenija maraton omasovio, nastali su razni sistemi treninga, a sigurno da je i hemije i stimulansa više. Ono što su muškarci tada trčali, to danas žene postižu, pa i prestižu. Asefa je završila tri sekunde iza, a treće mesto i bronzanu medalju je uzela Kenijka Helen Obiri. Dobro se držala i Japanka Suzuki. Nešto slabije su bile Amerikanke i Australijanke koje su u prvoj fazi trke čak i vodile. Olimpijska šampionka iz Japana 2021. godine Kenijka Džepčirčir Perez je zauzela tek 15-to mesto sa rezultatom 2:26:51. Dugo sam očekivao da ugledam i hrvatske maratonke. Nisam ih dočekao na  snimku, ali sam ubrzo video da je Bojan Bjeljac završila trku za 2:41:13 i zauzela 71. mesto od 81, a da je Matea Parlov Koštro odustala negde na 35 kilometru. Sigurno da su i  jedna i druga mogu bolje, ali biće još prilike.

Ova dva olimpijska maratona su donela nove olimpijske rekorde i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, gubitak zlata za Keniju, ali uzimanje bronzane medalje u obe konkurencije, veliki uspeh Etiopije, (ako uzmemo da je i Hasnova naturalizovana Holanđanka poreklom iz Etipije). Staza je bila prilično teška i zahtevna, a i vreme toplo s obzirom da je leto.