8. Reciklažni maraton, 8.12.2019

8. Reciklažni maraton, 8.12.2019

I ovu kalendarsku godinu završavam jednom revijalnom, ali dragom trkom u kasnu jesen, u rodnom Novom Sadu. I dok ovo pišem u pozadini se razleže muzika našeg Novosađanina Đorđa Balaševića. Na trci sam ostvario veoma dobar rezultat od 3:18:22, jedan od mojih najboljih, treći po redu. Peti put sam istrčao reciklažni maraton, a još dva puta sam učestvovao. Samo sam 2016. godine ovu trku propustio zbog bolesti. Sreo sam mnoga poznata lica sa ranijih trka, a i više mojih klupskih drugara Subotičana je bilo.

Konačno ove jeseni sedmicu pred maraton nikakve zdravstvene tegobe me nisu spopale, kao pred Sofiju i Beograd. Svaki dan te sedmice sam trenirao umerno-pomalo. Pripreme pred trku su praktično počele u subotu u rano jutro pre svitanja odlaskom na voz za Novi Sad. Dok je voz napredovao lagano u trosatnoj vožnji ka prestonici naše pokrajine zanimao sam se čitanjem i pisanjem. Dovršio sam Malufovu“Fotelju na Seni“ i započeo Murakamijevu „Pisac kao profesija“. Zapisivao sam i utiske pročitane knjige, a negde na pola puta sam napravio pauzu za doručak. U Petrovaradinu sam po mokrom asfaltu i sitnoj gustoj kiši napravio trening nadržaja po kvartu ili bloku oko zgrada u trajanju od nepunih 17 minuta, a glavni deo tog treninga su mi bila ubrzanja 4x200m. Posle ručka me je savladao umor od radne sedmice pa sam baš pristojno odremao dobrih sat i po. Nakon popodnevne kafe otišao sam do centra Novog Sada peške, bržim hodom i pribavio karte za bioskop za mene i mamu pa smo u predvečernjem terminu odgledali potresan hrvatski film:“ Dnevnik Dijane Budisavljević“. Od nekih planova viđanja sa društvom na kraju sam ipak odustao budući da nisam hteo nigde da zaglavim zbog sutrašnje trke. Nisam baš rano legao kao što sam planirao, ali sam ipak posle 23 sata ugasio svetlo.

Nedeljno jutro sam još za mraka počeo ispijanjem prve jutarnje kafe i pregledavanjem interneta. Odlučio sam još pre da taj dan najpre prisustvujem jutarnjoj misi u centru Novog Sada gde moj tata služi kao đakon, i onako tu nisam dugo bio. Zbog doručka koji sam obavio ranije malo sam kasnio na službu, stigoh 6-7 minuta nakon 7h. Nakon sabiranja misli na ovoj službi odoh u obližnji lokal Petrus na jedan jutarnji espreso uz čitanje Večernjih novosti, a zatim se peške uputih ka odredištu na Limanu 1. Magla se spustila nad Novi Sad i Dunav. Bila je veoma gusta, kao da se nožem može seći. Standardne pripreme za trku, pozdravljanje i kratki razgovori sa poznatim licima. Vladala je opuštena, vesela atmosfera, na kej su pristizali trkači. Nije me oduševila vest organizatora da će trka malo da kasni 10-15 minuta. Ipak i to je bilo dosta za još jednu iznenadnu malu nuždu koja bi mi stvarala probleme da nije obavljena, tako da svako zlo za neko dobro.

Start me je pomalo iznenadio, tako da sam ostao nekako u pozadini budući da je donekle bila gužva zbog oko 170 učesnika u polumaratonu. Ipak jurnuo sam prvo biciklističkom stazom da bih obišao mnogo sporije. Prvi krug je prolazio pomalo sporo dok sam tražio tempo i pratio Đuriku i ako je zapravo taj krug bio za mene najbrži. Stopalo me je malo bolelo-peklo u drugom i trećem krugu (u poslednje vreme pomalo sa tim imam problema), ali posle je nekako utrnulo i sve je išlo svojim tokom. Budući da je krug oko 7034m, maraton sadrži 6 krugova. Prolaz na polumaratonu je bio sjajan, nekih 1:35:32, psihološki sam bio stabilniji, ali mi je korak postajao tromiji, a brzina je sve više varirala od 4:40 ka 4:50 po kilometru. Sunce se u zadnjoj četvrtini probilu kroz maglu i postalo je toplije, bio sam još sporiji, a shvatio sam još na startu da sam se suviše obukao. Nisam preterivao sa okrepom jer je ona bila prilično hladna, a ja zagrejan. Kada sam započeo poslednji krug i pored umora bio sam prilično stabilan. Drago mi je bilo što je staza ponovo promenjena, odnosno što je ponovo uključen i deo keja do kula na Podbari, a na drugoj strani skoro do domova na Limanu, a preko puta moj Petrovaradin. Pratio sam tokom trke i borbu u polumaratonu, kao i u maratonu. U polumaratonu Đuro Borbelj je bio ubedljiv sa 1:16:36 bez toga da se skroz potroši, dok je u maratonu iznenadio meni do tada nepoznati Radišić Ljubiša sa oko 2:55. Dugo je vodio moj sugrađanin Halas Edvard, ali ga je dva puta odlazak u toalet koštao prve dve pozicije i rezultata ispod tri sata kako je planirao. Ipak rezultat od 3:05 je takođe veoma sjajan.

Konačno i ja prilično umoran, ali zadovoljan ulazim u cilj, uzimam tako reći pogrešno neku recikliranu medalju sa polumaratona, ali to više nema veze budući da je rezultat regularan, tj. da je provereno kod sudija. Zauzimam 5.mesto u apsolutnoj kategoriji, a i u muškoj konkurenciji. Ukupno je bilo 49 finišera, od čega 40 muškaraca. Dosta toga me boli i nekako se gegam ka sali i prijavnom centru. Nakon istezanja osećam se bolje, a tek nakon tuširanja i hidratacije, a onda i skromne okrepe nakon što mi se apetit vratio bilo je mnogo bolje. Polako pristižu i ostali. Jamanta je veoma srećna jer je zauzela prvo mesto kod žena sa 3:42. Đurika je odavno završio polumaraton, a kasnije i Pero i Zlatko maraton, dok je i Marija Nešić završila polumaraton. Posle proglašenja, sa mojom Tronovom ekipom kombinovanom sa Paligo Palusom krećemo ka Subotici, a gusta magla se ponovo spušta nad naš velegrad, njegove bulevare i panonsku ravnicu. Komentarišemo trčanje i neke ranije dogodovštine i odmičemo ka Subotici zadovoljni.    

8. Reciklažni maraton, 8.12.2019 Rezultati – Muškarci

8. Reciklažni maraton, 8.12.2019 Rezultati – Žene