6. Rumski polumaraton, 21.9.2024.

6.    Rumski polumaraton, 21.9.2024.

Drugi put sam istrčao rumski polumaraton. Prvi put je to bilo 2019. Nakon priprema na Žabljaku, kada sam se nalazio na vrhu forme. Tada sam po vrelom avgustovskom vremenu istrčao za 1:34:33, a start je bio i kasnije u17h. Ovoga puta po dosta povoljnijim vremenskim uslovima, doduše sa startom ranije u 16h solidnih 1:38:52. Odlazak u Rumu i povratak iz nje sam organizovao u sopstvenoj režiji, Milorad mi je donekle u porukama bio moralna podrška. Posle dobrog rezultata i ako dok ovo pišem već treći dan od trke osećam unutrašnji zamor i slabost oragnizma, nadam se ove jeseni bar još jednoj uspešnoj trci, a priželjkujem i dve.

Poslednji dan leta, subota 21.9. obećavao je toplo i sunčano vreme, ali ne suviše vruće. Toga dana pre podne sam posvetio duhovnim stvarima, nisam kao što obično subotom radim nakon jutarnje kafe otišao na trening zato što me je popodne očekivala trka. Po julijanskom kalendaru slavio se Bogorodičin rođendan ili Mala Gospoina, a po gregorijanskom kalendaru je bio sv. Matej. Nakon skromnijeg ručka u 12h užurbano sam se počeo pripremati za polazak u Rumu. Već sam dan pre kupio kartu u jednom pravcu za autobus u 13:15h prevoznika Feniks. Bez većih peripetija sam dospeo na glavnu autobusku stanicu u Novom Sadu gde sam se ukrcao u autobus koji je išao za Krupanj,  ali preko Rume. Autobus je stao kod Limanskog parka, pre mosta Slobode, gde je ušlo dosta putnika, ubrzo sam shvatio i zašto: kada se tamo uđe ne plaća se stanična usluga 100 dinara, mada ti onda ni sedište, ni mesto nije garantovano. Putovanje koje je trajalo nepun sat vremena preko Fruške gore i pitomog i lepog Iriga sam proveo čitajući knjižicu posvećenu susretu vernika sa kardinalom Parolinom na Tekijama u Petrovaradinu 18.9, u sredu tri dana ranije-slavljenje večernje. Ruma je bila na vidiku. Autobus je kružio oko nje-pravio je nekako poluluk kao kiša oko Kragujevca i pristao je na novoj stanici. Po tornjevima crkava sam locirao centar, ali sam dan pre toga proučio malo i gugl mapu. Sa stanice sam krenuo ka prvoj većoj raskrsnici i usput video da sam došao do Železničke ulice, koju sam i tražio. Za svaki slučaj sam se raspitao kod jedne devojke da li idem u pravcu centra, što mi je ona i potvrdila. Za nepunih pola sata bio sam na Glavnom trgu, gde sam brzo pronašao prijavni centar i trkače koji su podizali startne brojeve, nije bila velika gužva. Prepoznavao sam neka lica, javio sam se iskusnom trkaču Novaku Matarugi, koga znam sa nekih ranijih trka. Ostalo je još sat i nešto vremena do starta koji je bio predviđen za 16 časova. Pored prijavnog centra bilo je dosta kafića i lokala. Otišao sam do najbližeg i naručio jedan produženi espreso, lagano ga ispijao, a uskoro sreo i Đuru Borbelja i Zorana Radičanina. U lokalu pored sedeo je i Radoslav-Rale Simić poznati novinar i komentator RTS, koga angažuju kao komentatora na mnogim trkama. Nešto pre 15:30 sam krenuo ka svlačionicama da se presvučem u opremu i pripremim za trku.

Presvlačenje i uvodno zagrevanje je brzo proteklo, usledilo je rastrčavanje po trgu i okolini, start se bližio. Raletov glas se već uveliko čuo. Najavljivani su elitni takmičari, a bilo ih je. Benedekov tim iz Pečuja iz Mađarske je doveo 3 Kenijca i 2 Kenijke. Tu su bili i naš Đuro Borbelj i Miloš Dragović. Počelo je odbrojavanje, pucanj i start. Vatrometom je označen start, a dim od ove pirotehničke manifestacije je smetao trkačima u prvih 50 metara, što sam i sam osetio. Jurnuo sam po običaju i ako nije bila preterana gužva. Prvi kilometar trase vodio je jednom širokom ulicom, a završavao je oko 50-100 metara nakon skretanja u jednu sporednu. Veći deo kruga-trase ide kroz omanje ulice sa dosta lepih dvorišta, kroz naselja-četvrti  Kudoš i Tivol, do zapadnog dela Rume na putu ka Vognju, zaseoku u kojem je davne 1807. godine Teodor Avramović Tican podigao čuvenu Ticanovu bunu seljaka kmetova koja je tada zahvatila dobar deo Srema, a koju je austrijska vojska uz pomoć vlastele ugušila. Završetak kruga, poslednja dva kilometra idu ravnom širokom Glavnom ulicom uz dugačku blagu uzbrdicu. Moglo bi se reći da trasa zapravo nije ravna, nego valovita, odnosno blago brežuljkasta. Pre izlaska na glavni put nalazi se ergela konja lepo sređena uz same njive, na kraju varoši. Ljudi je po ulicama bilo u manjim grupama, uglavnom su nas pozdravljali, a manja deca skupljena na sokacima su nam „bacala pet“. Nakon preterano brzog prvog kilometra od 4:18, što obično idem četvrtkom na početku trening trke na 6km u Subotici na prvom  i poslednjem kilometru. Smanjio sam malo „gas“  i naredna 2-3 kilometra držao oko 4:30, što je još uvek bilo brzo za moju spremnost i nivo forme, tako da sam se pobojao da mogu kolabrirati i ako sam još dobro osećao. Prvi krug 7033 metra sam okončao za nešto više od 32 minute, konačno uzeo prvu okrepu (možda sam mogao i ranije) i krenuo u drugi. Nije bilo puno ljudi oko mene. Konstantno iza, ali ne suviše daleko bio je Miša Segedi i još par momaka. Grlo mi se sve više suši, tako da u drugom krugu tri puta uzimam vodu po malo. Bliži se kraj drugog kruga, držim sada peis negde oko 4:45 po kilometru, zadovljan sam. Još par desetaka metara do završetka drugog kruga, čujem oko startne kapije gungulu, iščekuju se Kenijci, ciljna traka se sprema, gestikuliraju mi da se pomerim malo udesno. Naglo ubrzam sa mišlju: „Nećete me prestići za ceo krug!“  I zaista nisu, jer su vodeća dva Kenijca finiširala  18 sekundi nakon što sam završio svoj drugi krug, bila su negde oko 50-100 metara iza mene, što znači da su me ipak ostavili za nepunih 7 kilometara, a pre trke sam nekoliko dana razmišljao da li će me vodeći Kenijci obići za čitav krug, pošto sam čuo da najavljuju obaranje rekorda staze. Rekord staze je oboren za više od 1 minuta i glasi 1.05:37, ali me Kenijci ipak za malo nisu obišli, tako da sam bio zadovoljan. Ni Đuro Borbelj se nije dao, posle sam video, završio je trku za 1:09:36,(četiri minute iza prve dvojce, treći Kenijac mu je izmakao za 11 sekundi, skoro kao i meni Miša Segedi na kraju 3. kruga. Poslednji kilometar smo krenuli u produženi finiš Miša, jedan dečko-vidim da se zove Ljubomir i ja. Miša je uprkos svojih 60 i kojoj godini poslednjih 400 metara naglo pojačao, nisam mogao ispratiti, ali sam i sam izvukao poslednji kilometar za 4:36.

Budući da su krugovi u pitanju, ima ih 3, dolazi do malog nesporazuma  u cilju, ne pritrčavaju ti odmah sa medaljom, a kada sam ja prišao pitala me je volonterka da li sam treći krug završio, što sam potvrdio. Malo neprijatno iznenađenje je bilo što nigde nije bilo finalne okrepe, čak ni vode. Malo posle nam je na Mišinu intervenciju doneo jedan iz organizacije dve flaše od pola litre. Otišao sam na lagano rastrčavanje 1km oko 7 minuta po trgu, mada mi to više nije prijalo, a zatim sam se još malo istezao, pa pošao ka svlačionici. Tamo je bilo nekih tuševa, a nije bilo ni gužve, tako da odlučih da se istuširam. Budući da je Milorad bio još na vašaru u Šapcu, a da je banket bio zakazan za20h, plašeći se da neću stići ili da ću dugo čekati poslednji bus lagano sam se uputio ka autobuskoj stanici. Veče se polako spuštalo. Na stanicu sam stigao oko 18:40, upitao jednu službenicu da li je autobus koji je pristajao na peron za Novi Sad, a ona je rekla da nije da tek treba da stigne. Seo sam u čekaonicu i potražio rezultate online na aplikaciji arow live i na trenutak se zadubio, a nisam primetio da su iza parkiranog busa naišla još dva. Kada sam provirio i primetio, brzo izađoh na peron, drugi bus je već zatvorio vrata, ali su me videli, otvorili i rekli da idu za Novi Sad, pustili su me. U zadnji čas pomislih. Dobro prođoh sa kartom, kako blagajna na stanici nije radila, u busu sam jeftinije platio kartu, 300 dinara. Dok je mrak već padao nad Sremom autobus se uspinjao uz Frušku goru ka Iriškom vencu. Sa malom mučninom nakon trčanja i zbog krivina na Fruškoj,  proučavao sam rezultate na telefonu, a bus je sva sreća brže stigao nego kada smo dolazili, za 45 minuta je bio na Bulevaru preko puta Nisa, gde sam sišao pa požurio na stanicu devetke za Petrovaradin, zadovoljan prethodnim danom i još jednom dobro istrčanom trkom 3-4 minuta bolje nego što sam očekivao.