PRVI SUBOTIČKI POLUMARATON

PRVI SUBOTIČKI POLUMARATON

Došao je konačno i taj dan 2.septembar 2017. da Subotica dobije svoj polumaraton i trku. Najviše zahvaljujući momcima iz kluba „Horizont“, posebno Balintu Pastoru i Kristiforu Bogdaniću, mada svoje zasluge sigurno imaju i Edvard Halas, Damir Stojanov, Damir Dulić i drugi koje nisam naveo. Bratsku pomoć u organizaciji trke je pružio nesebično naš ARK Tron. Svanula je i ta subota. Leto se bliži kraju, mada još pokazuje svoju toplu ćud. I ako smo imali pomoć oblaka, jer takvo je jutro bilo, a tempreratura je bila niža nego prvog septembarskog dana. Ipak kako se trka približavala temperatura vazduha se povećavala, a i sunce je izašlo. Mnogo poznatih ljudi, trkača je na trgu. Tu su i Subotičani koji su došli da gledaju i da nas podrže. Tu su bili i brojni volonteri i volonterke. Pripadnici Mupa su smešteni na raskrsnicama i dobro su obavljali svoj posao. Zagrevao sam se sa mnogima oko Gradske kuće, ali je trka kasnila 15 minuta, startovala je u 10 i 45h, pa se lagana nervoza tokom čekanja uvukla u trkače, pa i u mene.

Trka je krenula, subotičkim korzoom. Trasa je po meni sjajno osmišljena. U pitanju su ulice koje znače nešto u mom subotičkom životu. Ulica Braće Radića gde stanujem, trasa je prolazila kraj zgrade, šetališta na Prozivci gde povremeno treniram , kraj Bibilioteke, ulicom Maksima Gorkog do škole u kojoj radim, Štrosmajerovom, blizu Katedrale, pokraj gimnazije i sinagoge, zatim radijalcem obe strane i kroz Dudovu šumu gde često treniram.
Prva trka koju sam trčao sa garminom. Prvi kilometar sam išao malo prebrzo 4:11. Plan mi je bio da na kraju prosečan pejs bude oko 4:20, a da pokušam da ispratim Gorana Vendlenera na 1h:30m, jer je bio pejs, ako budem mogao. Nakon 5km sam video da je u ovoj trci za mene to preambiciozno, mada ni sam Goran nije mogao ovu trku da završi za predviđeno vreme. Znao sam da mogu sigurno ispod 1:35, ali koliko unapred nisam mogao prognozirati. Na kraju rezultat je bio solidan 1:32:29. Dugo sam sledio Ranđelovića na kraju ga i pretekao, mada je on dosta stariji od mene i još ima brzinu. Najveći pad u brzini je bio između 14 i 18 kilometra. Garmin je redom pokazivao 4:30, pa 4:31, pa 4:35, pa na početku drugog kruga u Dudovoj 4:40, kada me je već i blaga nervoza uhvatila. Ali blizina kraja me je osnažila. Usledilo je ubrzanje na oko 4:20 i poslednji kilometar furiozno 4:09. Utrčavanje u cilj, plasman čak i lepo zvuči 20 mesto u apsolutnoj kategoriji, drugi od Subotičana, a u polumaratonu je bilo 310 finišera.

Na cilju je bilo lepo, veselo. Mlade volonterke su delile medalje i ciljnu okrepu. Bilo je tu lepih pita od maka i oraha. Naš Dragan Vugdelija je radio na točenju piva na cilju. Priuštio sam sebi dve čaše, tačnije veliko i malo, ali ne odmah i u roku od dva sata. Po običaju nisam u cilju najpre izostavio vežbe razgibavanja, a nisam žurio na presvlačenje jer je bilo prilično toplo. Popričao sam i sa pobednikom Miškeljin Ivanom, mojim prijateljem sa putovanja na Maltu, a i sa Zoranom Radičaninom osvajačem trećeg mesta.

Organizator je strpljivo čekao da svi završe trku, a negde oko 2:40 čini mi se ušli su poslednji. Zatim je usledilo i proglašenje, ne samo u apsolutnoj kategoriji nego i po uzrasnim kategorijama. Jamanta je bila prva Subotičanka, a naši Ćira, Mirko, Edit, Anita i Edvard su takođe bili na postolju. Najmlađi učesnik trke je bio moj učenik od pre neki dan, Udovičić David koga sam tokom trke na drugom kilometru upoznao. Imao je solidan rezultat od 1:51h otprilike.

Tako smo trčali kroz istoriju što je i bio slogan ovog polumaratona.