„Moje trčanje“ u 2023. godini i o trčanju uopšte-svetsko trčanje

„Moje trčanje“ u 2023. godini i o trčanju uopšte-svetsko trčanje

Moje trčanje je naziv popularnog portala koji se bavi trčanjem na teritoriji susedne Bosne i Hercegovine. Obično kada skoro svaki dan uz jutarnju kafu na kratko skoknem i do fejs buka, na zidu mi izađe među prvima i njihova stranica sa najnovijim vestima iz sveta trčanja prevedenih na meni  upotpunosti razumljiv jezik. Ovo ipak nije reklama ni tekst o ovom portalu, nego prvenstveno kratka priča o mojim treninzima i mojim trkama u toku protekle kalendarske godine, kao i o svetu trčanja uopšte.

Na Staru godinu sam po običaju sumirao svoju pretrčanu kilometražu u toku prethodne godine. Ona iznosi negde oko 3200km u 2023. godini, postoji mala razlika između izmerenog na garmin expresu i mojih ličnih beležaka budući da mi je na jednom ili dva treninga iscurila baterija na garminu ili da sam omaškom nakon treninga zaboravio da sačuvam aktivnost. Trenirao sam uglavnom pet ili šest puta sedmično. Bilo je prekida od nekoliko dana, kao i naglog smanjenja treninga u drugoj polovini aprila i tokom maja zbog povrede i kolapsa posle treninga 15.aprila zbog alergijske reakcije na koži. Takođe sam u drugoj polovini februara izostavio ili smanjio 2-3 treninga zbog manje operacije ateroma  na licu. Ovome bih još dodao činjenicu da sam nastojao jednom sedmično da plivam, a tokom jula i avgusta po dva puta, što po mojoj računici u prethodnoj kalendarskoj godini iznosi oko 58 kilometara. Beležio sam u svoj dnevnik treniranja i treninge vežbi-gimnastike u danima kada nisam trčao, vrlo kratko. Na polju trka nije baš tako sjajno bilo, ali naravno tu bi svako mogao postaviti pitanje zašto trči i da li je lično zadovoljan postignutim. Istrčao sam 4 polumaratona, nekako raspoređenih u svako godišnje doba po jedan. Početkom februara sam istrčao čuveni pokladni polumaraton u Kapošvaru koji je toliko omiljen u mom klubu Tronu. Sa tih 1:45h sam tada bio prilično zadovoljan. U kasno proleće sledilo je sa Zdravkom Mišovićem putovanje za Makedoniju i istrčan Ohridski polumaraton za malo slabijih 1:49, nakon slabijih treninga tokom proleća i alergijskih reakcija organizma. Krajem leta, odnosno u prvoj polovini septembra sam sa nekoliko klupskih drugara iz Trona prvi put nastupio na Zemunskom polumaratonu i istrčao sam ga po prilično toplom vremenu za solidnih oko 1:42 bez nekih posledica. Poslednjim polumaratonom u kasnu jesen, krajem novembra u Beogradu bio sam prezadovoljan, neočekivanih oko 1:35 bez nekih tegoba i posledica vrlo me je ohrabrilo pred Novu kalendarsku godinu i novu sezonu trčanja i trka. Imam još motiva i entuzijazma. Interesantno je i to da sam na sva ova četiri polumaratona po prvi put nastupio, nisam ranije trčao te trke. Još uvek tražim harmoniju između volje i tela, mogućnosti,sposobnosti, motiva i duha. Ponekad u trčanje pokušavam u mislima ubaciti i po neki molitveni zaziv, ali tada je dosta teško smiriti misli i doći do nekog sabranja unutar sebe. Mislim da ću raditi u pravcu stvaranja harmonije izmeđ telesnih sposobnosti, unutrašnjeg duhovnog (hrišćanskog) života i intelekta-obrazovanja. Od kraja avgusta u velikoj meri se pridržavam načina ishrane poznate kao „paradoks biljaka“, ponekada malo odstupim, no čini mi se da će mi pomoći da bolje trčim i poboljšam zdravlje.

Svetski –elitni maraton obeležila je zvezda u usponu, mladi Kenijac Kelvin Kiptum. Postavljanje zvaničnog svetskog rekorda na maratonu u Čikagu 2:00:35 u oktobru mesecu kao i činjenica da se sva tri njegova istrčana maratona nalaze među prvih 10 na listi najbrže istrčanih maratona u istoriji, kao i podatak da on ima tek 24 godine ukazuju da to još nije njegov limit. Dosadašnji broj 1 Eliud Kipčoge još se dobro drži uprkos tome što je ušao u 40-tu godinu. Njegove pobede u Berlinu i u Tokiju i rezultati ispod 2:03 pokazuju da još može da trči na vrhunskom nivou, ali prvi nastup i poraz na maratonu u Bostonu potrvrdio još jednom neko nepisano pravilo da je Bostonski maraton „groblje olimpijskih šampiona“. Među 10 najboljih rezultata u maratonu u istoriji pored Kiptumova tri, nalaze se i Kipčogeovih 5 rezultata, što znači da Kenija ima 8 od 10, dok ostala dva pripadaju Etipljanima: Kenenizi Bekeleu i Sisaj Lemi. „Mejdžor maratoni“ su još uvek neprikosnoveni, ali opasno im se približava po kvalitetu učesnika i vrhunskim rezultatima i Valensija koja se trči svake godine početkom decembra. Ove sezone budući da se bliže olimpijske igre u Parizu i da su mnogi jurili normu upravo u Valensiji prvih 40 rezultata u muškoj konkurenciji su bili ispod 2:10 što je ubedljivo svetski rekord, što se dosad nije dogodilo ni na jednom „mejdžoru“. Pročitao sam da organizatori u Valensiji nude za obaranje svetskog rekorda u maratonu nagradu od milion eura. Kratak osvrt i na maraton kod žena, gde je takođe postavljen novi svetski rekord. Etiopljanka Tigist Asefa je u Berlinu istrčala fantastičnih 2:11:53, što znači da je svetski rekord pomerila za više od 2 minute. Fantastično je u maratonu debitovala i naturalizovana holanđanka Sifan Hasan, prešavši na beton sa atletske staze i ostvarila je u drugom pokušaju rezultat ispod 2:14. Što se ex Yu prostora tiče vredan pažnje je i rezultat Makedonca Darija Ivanovnskog koji je u Valensiji istrčao 2:11:53(sadašnji ženski svetski rekord) i zauzeo 50-to mesto u muškoj konkurenciji. To je drugi najbolji rezultat u istoriji na Yu prostoru, još uvek je rezultat od 2:11:50 u vlasništvu Slovenca Romana Kejžara ostao rekord.Upravo započela 2024. godina doneće u elitnom trčanju dosta izazova i uzbuđenja: Kiptum i Kipčoge su najavili nastup na olimpijskim igrama u Parizu 2024. gde će se prvi put suočiti direktno. Deluje da Kipčoge ne može da odbrani zlato po drugi put i postane prvi čovek u istoriji sa tri zlata. Pre igara Kipčoge je najavio nastup u Tokiju, a a Kiptum u Roterdamu. Deluje veoma moguće da bi u narednoj godini Kiptum mogao biti prvi maratonac koji bi na zvaničnoj trci mogao istrčati maraton ispod 2 sata. Osim „mejdžora“, igara i Valensije zanimljiv će biti i „US olimpic trail“ koji ćese trčati već početkom februara, ako se ne varam u Orlandu na Floridi. To je maraton koji se početkom svake olimpijske godine trči u SAD, kao kvalifikacioni maraton za olimpijske igre, gde se na olimpijski maraton plasiraju prva trojica koja će činiti američki olimpijski maraton tim. Na prethodna dva maratona, u prethodna dva ciklusa pobedio je Galen Rupp, jedan od mojih omiljenih trkača, koji je najavio učešće po treći put. Deluje da 38-godišnji Rup neće i treći put pobediti, jer su se pojavili i drugi mladi brzi takmičari koji bez problema idu ispod 2:10, ali bi Galen mogao izvući bar treće mesto i tako po treći put za redom učestvovati na olimpijskom maratonu. Od belih evropskih maratonaca dobre rezultate bi mogli postići Norvežanin Sondre Moen, evropski šampion Nemac Rihard Ringer koji je u Valensiji istrčao sjajnih 2:07:05, kao i belgijanac Koen Noert. Na stazi ne očekujem da ove godine neko obori svetske rekorde uganđanina Džošue Čeptegija na 5000 i 10000 metara, mada i tu ima dobrih trkača. Posebno me zanima kako će u narednoj sezoni trčati 24-godišnji Norvežanin Jakob Ingebrigtsen, meni omiljeni trkač kome želim da odbrani olimpijsko zlato na 1500m, da se uspešno vrati na stazu, poboljša lični rekord u ovoj disciplini, a možda postane i četvrti čovek i prvi Evropljanin koji će trčati ovu distancu ispod 3:27.

Dok gledamo ili razmišljamo o eliti u trčanju pokušajmo realno postaviti svoje ciljeve u trčanju i ako nam zdravlje i obaveze-život dozvole, realizujmo ih. Ako i ne bude tako važno je da koliko-toliko uživamo u trčanju i budemo zadovoljni sobom, da ne zanemarimo ni druge aspekte našega života.