13. Memorijalna trka Pal Skenderović, Bačka Topola, 5.11.2022.

13. Memorijalna trka Pal Skenderović, Bačka Topola, 5.11.2022.

     Topola je dobila novu-staru trku. Dugo najavljivana konačno je održana. Tradicionalni termin topolske trke je u prošloj deceniji bio polovina septembra, ali izmeštanjem trase sa jezera kod poljoprivredne škole u centar grada, za prvo najavljivani termin nije dobijena dozvola od policije. Bilo je pomalo negodovanja na trkačkim forumima, viber grupama, ali organizatori su uz solidnu dozu korektnosti i pomoći Gorana Čegara organizatora Dunavskog polumaratona i njegove supruge Marijane, Topolčanke, uspeli da se izbore i u novom terminu održe trku koja i ako nije bila masovna, dobro je protekla. Promenjena je jednolična stara trasa od topolskog jezera do ulaska u Bajšu na vrhu brega i nazad. Nova trasa je bila vijugava i valovita sa četiri uzbrdice. Vreme kasnojesenje, prohladno, oblčano, vlažno uz malo kiše. Start i cilj u centru , u glavnoj ulici ispred bivše robne kuće. Najavljene su trke na 5 i 10km. Jedina veća zamerka sa moje strane je dužina staze, bar kada je u pitanju ova od 10km. Bila je dosta duža. Garmini trkača su pokazivali od 10,5 do čak 10,8 km. Dobro, reći će neko bolje da je malo duža trasa nego kraća sa čime ću se u principu složiti, ali svejedno opet rezultati neće biti validni kao na klasičnom „ceneru“. Čuo sam već ranije od rođaka iz Topole da su organizatori mnogo ranije premeravali trasu. Greška od oko 600 metara nije baš mala, ali predpostavljam da je  glavni problem bio kako uskladiti da se poklope start i cilj na jednom mestu i dužina trase od 10km.

Stari, dobri Bogdan je to hladno subotnje jutro došao po mene sa posadom u kolima koju su činili: Martina i Zolika. Bogdan je po običaju lagano i oprezno vozio osvrćući se na nedavni boravak na maratonu u Košicama i svoje putovanje iz mladosti u London 1986. godine, dok sam ja sedeo na suvozačkom mestu. Razgovor se kasnije vodio o zajedničkom odlasku na trke članova našeg kluba Trona, kao što je to bilo običaj pre otprilike jednu deceniju. Začas smo stigli do Topole, a zahvaljujući visprenosti Mirka Dubovečaka koji je sa ćerkom Violetom bio u kolima ispred, sporednom ulicom smo našli dobro mesto za parking nedaleko od velelepne katoličke crkve i samog centra grada. Usledilo je podizanje startnog paketa, a zatim odlazak na podnevnu kafu u obližnju pivnicu Baron. Dupli espreso bez mleka pre trke ovoga puta mi je dobro legao, pokazaće se kasnije. Vrlo lagano sam doručkovao ovsenu kašu tog jutra u Subotici u stanu. Presvlačenje u sportsku opremu kraj kola bilo je pomalo traumatično zbog hladnog vremena, ali posle malo zgrevanja i zajedničkog slikanja, osećaj hladnoće je iščezao.

Vrlo brzo je usledilo vreme za start 13:30. Jurnuli smo po ulicima Topole. Na prvoj glavnoj raskrsnici, trkači na 5km su skrenuli odmah desno ka crkvi i jezeru, a mi smo produžili pravo uz brdo kraj kalvarije do groblja, pa ponovo krenuli ka dole. Na već pomenutoj raskrsnici uputili smo se ka crkvi, a zatim u jednu sporednu ulicu levo, ponovo uz brdo, pa nakon malo nizbrdice sporednim ulicama, jedan oštar, ali kratak uspon nas je doveo do jezera preko starta i cilja stare trase trke. Napravili smo jedan polukrug topolskom betonskom plažom na kojoj je vetar bio malo jači, a zatim polako galvnim putem ka centru. Pokraj fudbalskog igrališta, usledilo je skretanje levo, paralelno sa glavnom ulicom i poslednja, ali najduža uzbrdica. Ova ulica mi je bila poznata jer vodi ka putu prema Senti i kraju gde živi moj uja, a kuda sam ja često prolazio, a ponekad i trenirao. Zatim zaravan, dve manje ulice, protrčavamo pored nove, manje katoličke crkve, izbijamo na drugom kraju grada na glavnu ulicu u blizini pružnog prelaza i okrećemo nazad ka centru. Prolazimo pored pravoslavne crkve, pokraj hrama svetog Ilije koji sam često posećivao gostujući kod ujaka i ujne. Znao sam da cilj nije daleko, ali pomalo iznenađujuće usledilo je skretanje ulevo, obilazak skoro čitavog jednog kvarta, u blizini autobuske stanice, pa konačno dolazak na cilj.

Trku sam veoma dobro podneo, možda i najlakše ove kalendarske godine. Hladnije vreme, pa čak i malo kiše mi je prijalo. Nisam se do kraja iscrpeo. Peis mi nije mnogo varirao, čak sam imao i negativan split, poslednja dva kilometra su mi bila 4:15 i 4:17. Priželjkivao sam prosečan peis na kraju oko 4:30 min/km, a bilo je 4:22. Izabrao sam Asics metarun patike koje sam nabavio proletos, bez  specijalnih ortopedskih uložaka koji jedva stanu u ove patike. To mi je omogućilo da brže trčim, a manji  bol u desnoj plantarnoj fasciji se javio tek na devetom kilometru i tokom desetog kada se bližio kraj. Sve vreme je ispred mene bio klupski kolega Simeon Jankulovski, kome sam u blizini cilja malo prišao, ali on je sada sve bolji i išao je svoj lični rekord. Dragan Rapić je takođe sjajno išao. Na kraju rezultat je bio 46min i 21 sekund, a prolaz na 10km je bio neki sekund ispod  44 minuta. Bio sam prezadovoljan. Plasman na 17-to mesto, a u kategoriji  M40-50, 4-ti, iza Simeona koji je zasluženo bio treći. Bilo je 101 učesnika u trci na 10km i oko 80 na 5 km. Izostankom Đure Borbelja, galvnog favorita, ubedljivo je trijumfovao Denis Firulović iz Kladova sa oko 35 minuta ispred Josipa Majora iz Sombora.

Posle trke se nisu videli znaci dehidracije kod mene, nije bilo čudne boje urina, niti problema sa gutanjem na moju veliku radost. Sa lakoćom sam rastrčao još 1250m, uzeo okrepu, presvukao se, pa otišao po lep sendvič sa piletinom i zanimljivo lokalno pivo u staklenoj flaši od 0,33l pod nazivom „Pukni zoro“. Njega sam popio to veče kod moga kuma Markuša u stanu. Bogdan je bio presrećan osvojivši treće mesto u kategoriji, dobro je trčao. Žurio sam na bus za Novi Sad, pa nisam mogao čekati proglašenje. Veoma zadovoljan i atmosferom na trci i mojim trčanjem u lastinom autobusu sam čitao strip- Teksa do Novog Sada, a po prispeću u Srpsku Atinu produžio sam odmah na kupusijadu u Futog, a usput mi se pridružila Sanja.