12. Sarajevski polumaraton, 16.09.2018.

12. Sarajevski polumaraton, 16.09.2018.

U rano subotnje jutro poznoga leta 15. septembra autobus AS turista u organizaciji Zdravka Mišovića i njegovog Team friendsa uputio se sa autobuske stanice u Novom Sadu ka beogradskoj Areni. Pre polaska sam se snabdeo štampom, Sportskim žurnalom i Politikinim zabavnikom. Iz žurnala sam saznao da je trka na koju idemo ujedno i Balkanski šampionat u polumaratonu ove godine, dok sam Zabavnik kupio nakon mnogo godina zato što je jedan pozamašan članak u njemu posvećen 50-toj godišnjici izlaženja Zagora u Srbiji, jednom od omiljenih junaka detinjstva, a i sada ga ponekada čitam. Malo iza pola osam nakon što smo pokupili trkače iz Beograda krenusmo dalje. Na autoputu, na izlazu kod Rume pokupismo nekoliko osoba iz Rume, a među njima mog cimera iz Radenaca, Milorada Erora. Oblačno jutro zamenio je sunčan dan, dok se autobus kretao kroz Srem, a zatim preko Mačve ka Drini i graničnom prelazu kod Malog Zvornika. Put je zatim nastavljen preko Zvornika, Milića, Vlasenice i Han Pijeska do Sarajeva, koje se nekako iznenada pojavilo ispred nas nakon nekoliko tunela. Put kroz Bosnu, uglavnom teritoriju Republike Srpske trajao je nekoliko sati sa jednim zaustavljanjem od oko pola sata zbog propisa o vožnji, a bio je po brdovitom planinskom terenu sa mnogo krivina i visinske razlike zbog čega mi je bilo malo muka. Zbog jednog malo dužeg stajanja u iščekivanju poznatog trkača i organizatora trka iz Hrvatske Srećka Ilinčića stigosmo sa malo zakašnjenja nešto iza 15h u Sarajevo.

Relativno brzo smo smešteni u hostele. Članovi naše grupe, nas pedesetak smešteno je u dva hostela u centru Sarajeva u sobe sa krevetima na sprat za 5-6 osoba. Mene je zapao hostel Franc Ferdinand sav sređen u istorijskom duhu Prvog svetskog rata, što me je kao istoričara iznenadilo, donekle oduševilo kreativnošću i idejom. Naša soba se zvala Solunski front, a na njenom plafonu bila je karta ratnih dejstava na poznatom frontu na kome se borila i srpska vojska u periodu od 1916-1918. Na zidovima su bile autentične slike vojnika i natpisi o pojedinim istorijskim činjenicama u vezi sa Prvim svetskim ratom na engleskom jeziku. U hodiniku su na podu bili takođe natpisi o pojedinim istorijskim činjenicama. Dočekala nas je ljubazna recepcionarka i sve nam objasnila. Vrlo brzo u hostel su nam doneti i startni paketi, crvene vreće sa zanimljivim majicama i još nekim poklončićima. Kolega matematičar Milorad i geograf Zoran iz Zrenjanina su u mom društvu krenuli u popodnevni obilazak. On je bio zanimljiv i plodonosan. Susedna ulica je korzo, sa desne strane je Rimokatolička katedrala Srca Isusova, vrlo elegantna koju je krajem XIX veka sagradio Vrhbosanski nadbiskup Štadler. Naša Jelić ulica izlazi pravo na Norvešku i Švedsku ambasadu koja je u istoj zgradi, dok levo počinje čuvena Baš čaršija sa orjentalim dućanima, begovom džamijom. Setio sam se ekskurzije u osnovnoj školi u sedmom razredu, davne 1990-te, kada sam jedini put bio u Sarajevu. U jednom tradicionalnom restoranu pojeli smo pola porcije ćevapa u somunu sa kajmakom i lukom, a zatim otišli u poslastičarnicu gde sam se osladio baklavom i pravom bosanskom-turskom kafom iz fildžana. Nastavili smo obilazak u kome sam kupio jednu razglednicu i knjigu o Bosni i Hercegovni, a zatim smo se uputili ka Sarajevo City centru, velelepnom tržnom centru gde je bio pasta parti, moram priznati i nije bio neki poseban, ali nakon ćevapa i baklave nije mi ni trebalo više. To veče pre povratka u hostel završismo u Sarajevskoj pivnici, gde sam popio malo tamo pivo, čuvajući se za sutrašnju trku.

Svanulo je nedeljno jutro. U hostelu je bio solidan doručak u maloj improvizovanoj trpezariji, nakon kojeg sam otišao u kratku šetnju. Pronašao sam Sabornu crkvu Dabrobosanske mitropolije koja je nažalost bila zatvorena, pa obiđoh ponovo katedralu, nažalost raspored misa mi se nije poklapao sa satnicom trke. Krenoh da se pripremim za trku čiji start je bio u 9h. Zagrevanje je odrađeno od hostela do starta nekih 800m lagano, a zatim još oko 1,5km po širokoj ulici, jer bilo je 15 min do

starta. Konačno start. Pozicionirao sam se bliže startnoj liniji, ali mi je ipak trebalo oko 8 sekundi da pređem liniju starta nakon znaka za početak trke. Jurnuli smo uzbrdo, ne suviše strma uzbrdica ka stadionu Koševo koje je bilo na četvrtom kilometru. Trasa trke je veoma zanimljiva, praktično je u pitanju jedan veliki krugo oko Sarajevo u kotlini u kojoj se nalazi grad duž toka Miljacke. Postoji i treći manji krak koji je donekle brdovit i vodi na Koševo. Jedan od najboljivh delova je meni bilo protrčavanje kroz stadion Koševo atletskom stazom, stadion NK Sarajevo. Nakon prva tri kilometara blažeg uspona, sledio je lakši deo i silazak gde sam hvatao ritam i donekle povećavao brzinu. Prvih 10 kilometara sam se osećao dosta sveže i brzina mi je bila solidna oko 4:12 po kilometru, da bih negde nakon 12 kilometara osetio umor, mlečna kiselina donekle mi je preplavila nožne mišiće, pokreti su mi postali sporiji, a brzina nakon čak dva kilometra pala na 4:32. Trasa polumaratona ide od otprilike 15 do 20-tog kilometara čuvenim Bimbašem šetalištem uz Miljacku. Nakon 13-tog kilometar prestigao me je kolega Milorad koga sam pokušao da pratim, ali nisam uspeo. Nakon poslednjeg okreta i povratka ka gradu dobio sam novu snagu i počeo ponovo da povećavam brzinu, tako da sam poslednji dvadeset prvi kilometar zapravo prešao najbrže za 4:03 i maksimalno utrčao u cilj. Staza ima dosta skretanja i krivina i nešto uspona, ali i nizbrdica, tako da baš i nije brza, ali mi je zato bilo zanimljivo da ispred sebe na okretima pratim borbu u okviru Balkanskog šampionata. Nakon prvih desetak kilometara sam se ponadao da bih mogao da idem oko1:30, ali je na kraju rezultat bio 1:31:13, što da mi je neko ponudio pre trke oberučke bih prihvatio, jer sam mislio da nema šanse da idem ispod 1:33, bar sam se prethodne sedmice tako osećao. Plasman na 62. mesto na trci sa oko 1050 finišera za mene je dobar. Jutro je bilo sveže, prvih sat vremena trčanja nije mi bilo teško, ali je posle sunce prilično zapeklo i bio je veoma topao dan. Ciljna okrepa je veoma raznovrsna, proteinski napitak, voće, izotonik, voda naravno, Carlseber pivo. Prvo sam uradio kratko istrčavanje u obližnjem parku i vežbe, a zatim krenuo da se rehidriram i okrepim. Pošto nisam poneo bon vratio sam se u hostel, istuširao sam se, spremio stvari i vratio se u ciljnu zonu da preuzmem ćevape u somunu, peticu-pet u pola sa lukom, stvarno je bilo ukusno.

Ostalo je još malo slobodnog vremena pre polaska nazad, pa je usledio još jedan obilazak sa Miloradom i Zoranom po Sarajevu. Ponovo sam sebi priuštio slatke đakonije, kafu sa rahatlokumom, tufahiju i baklavu, a zatim nakon sitne kupovine krenuli smo ka autobusima. Sa nešto zakašnjenja iza 16 sati naš autobus je napustio Sarajevo po ugodnom popodnevu. Utisci i razmišljanja su se polako slegali. Kao i veče pre spavanja u hostelu i sada sam još za dnevnog svetla malo čitao Andrićeve Sarajevske priče, malo razgovarao sa Miloradom i posmatrao okolinu. Bez većih peripetija u Novi Sad stigosmo nešto iza ponoći, odakle sam se taksijem prevezao do Petrovaradina, s obzirom da sam poslednji gradski bus omašio za par minuta.