Memorijal profesora dr Franje Fratrića 3.12.2017.

Memorijal profesora dr Franje Fratrića 3.12.2017.

Ovo je jedna zanimljiva trka koja je ove godine imala i naziv 15. Zimski polumaraton, a četvrti put zaredom je održana u Petrovaradinu. Održana je ove godine pod prilično teškim uslovima, padao je sneg, staza je bila mokra i klizava. Prvi put na njoj učestvujem otkako se održava u Petrovaradinu, a ranije sam učestvovao na njoj (2013) pod nazivom Eko mačak na kamenjaru u Novom Sadu u organizaciji istog organizatora triatlon kluba Dinamik. I pored zavejanog Petrovaradina uz Dunav, trka je ipak održana, a okupio se i solidan broj ljudi, u dve trke oko 200 njih. Umorio sam se mnogo više nego na polumaratonu pre dve nedelje u Moroholomu i ako sam sporije išao, a takođe mi je smetalo i što je staza bila kraća za čitava 2,5 km, tako da ovu trku ipak neću računati u svoj 21. polumaraton što je trebao da bude. Rezultat od 1:25:47 ne govori puno jer po mom garminu je on ostvaren na 18,6km i ako sam išao maksimalno. Na dužoj distanci je bilo 4 kruga po 4,6 kilometra sa ukupno 11 okreta na kojima sam dosta gubio na tempu jer sam zbog klizanja sporo okretao, a na 11 okretu sam i pao. Na strani prema Novom Sadu duvao je donekle vetar u lice, te se teže trčalo. Prsti na rukama su mi promrzli i pored rukavica. 18-to mesto od 59 finišera ne zvuči loše, a pošto je trka sa hendikepom zbog mojih punih 40 godina kretao sam 1 minut i 51 sekundu ranije. Pobednik je bio profesor Janković Zoran po 11 put.

Na ovoj trci je učestvovalo dosta mojih Tronovaca: Šafranj Jamanta, Kisegi Zoltan, Đerđ Teleki, Aleksandar i Adrijan Malagurski, Bogdan Trbojević, Sebastijan Ludajić, Skenderović Igor i moja malenkost. Šanjo i Jamanta su kao štafeta Tron zveri osvojili treće mesto. Družili smo se i pre trke na Šaranu-Domu na Dunavu, a i posle na ukusnoj Ribljoj čorbi i u stanu mojih roditelja na kolačima od jabuka. Tako prođe i ova trka u pravom zimskom ambijentu.