Polumaraton u Moroholomu 18.11.2017.

IV. Jótékonysági Rotary futónap – Mórahalom
(polumaraton u Moroholomu 18.11.2017.)

Jedna zanimljiva trka u susednoj državi. Za mene bitna zbog dve stvari: mali jubilej-20-ti polumaraton i moja prva trka u Mađarskoj uopšte. Na nju sam otišao zahvaljujući mojim klupskim drugovima iz ARK Trona, Sebastijanu Ludajiću, Bogdanu Trbojeviću, Jamanti Šafranj, koji su mi pomogli oko prijave, odlaska i boravka. Naravno bilo mi je drago što su tu bili i drugi poput Dragana Ćirića, Nenada Grkovića, Stevana Tutorića, Ivana Sokolovića i možda još neke nisam zapazio, takođe moji prijatelji sa ljubljanskog maratona, a inače iz Apatina, Vladimir i Predrag, a upoznao sam i nekada vrsnog maratonca, Slobodana Dimitrova iz Novog Kneževca.

U ranim jutarnjim satima jedne hladne subote 18. novembra napustili smo Suboticu i uputili se ka graničnom prelazu Bački Vinogradi- Ašotholom, plašeći se gužve na granici. Naša strahovanja ovog puta nisu bili opravdana, jer za oko 10 minuta zadržavanja ukupno 4 automobila koja su prevozila trkače iz našeg kluba bili su u Mađarskoj. Start trke je bio ispred male sportske hale na periferiji mesta. Infrastruktura je jako dobra. Imali smo odličnu svlačionicu sa toaleteom i tuševima, sefovima za vredne stvari. Vrlo brzo sam se pokajao što nisam platio još 2500 forinti za majcu, lepa dugačka, termo sa dugim rukavima, a Seba mi je pružio mogućnost da mu naknadno donesem. Pomislio sam imam ih preko 30, ali zaista nemam ovakvu, pa nadam se da ću još koju godinu učestvovati. Startni paket je takođe sadržao vaučer za banju-bazene i jedan dobar izotonik Powerade sa kojim sam voleo prošlo leto da treniram dužine.

Vreme do trke je brzo prošlo, nisam imao preveliku nervozu kao pred veće trke obično. Bilo je oblačno, a počela je da sipi vrlo slaba kiša, bilo je hladno 6-7stepeni. Opredelio sam se da trčim u dve majce i rukavicama, nisam pogrešio. Start trke, polumaratona predviđen za 9 i 30h je kasnio 10 minuta, što mi je malo smetalo jer sam se ranije zagrejao, a činilo mi se da nema mnogo trkača, nije bilo gužve.(Loše sam procenio, danas sam tek na fejsu video da je na sve tri trke 3,5, 10,5, 21,1km ukupno bilo 192 finišera, polumaraton 67, a meni se činilo da ukupno nema 100 ljudi.) Startovali smo. Staza nije naročito zanimljiva. Očekivao sam krugove oko mesta, ali možda i bolje što nije tako. Prvih i poslednjih kilometar i po otprilike idu kroz mesto, a zatim je sve po pustari Alfelda-južnomađarske ravnice. Ipak svuda je asfalt, neka vrsta salaškog-kamperskog pomoćnog puta nazovimo ga tako sa nekim zanimljivim drvenim kapijama povremeno, a zatim lepa biciklistička staza uz regionalni asfaltni put. Okret tačno na polovini. Okrepa na tri mesta, sasvim dovoljno. Pre trke sam planirao da idem oko 1h i 35min kao jedan solidan, jak trening, s obzirom da me je stigla neka iscrpljenost od maratona u oktobru, kao i zbog planiranih trka u decembru, ali sam prvi polovinu išao znatno bolje oko 4 : 20 pejs po kilometru bez velikih teškoća, prvi kilometar čak 4:07. Nakon okreta na polovini neki bočni vetar je duvao u lice i malo usporavao i ako nije bio naročito vetrovit dan. Naravno malo me je i umor stigao, ali sada u drugom delu trke peis mi je bio oko 4:30 po kilometru, odlučio sam da kao što naši trkači u slengu znaju da kažu, da se previše ne cimam. Još sam skoro i zalutao pri ulasku u mesto, jer promašio sam skretanje, ali samo 10-15metar, sudija me je brzo vratio. Na kraju oko 1:33, bez iscrpljivanja do kraja, tačnije 1:33:10, bruto, 1:33:03 neto-čip, a 1:33:05 moj garmin kaže.

Ciljna okrepa je bila jedan od najboljih delova manifestacije, orginalna, jednostavna, a korisna: kuvani čaj i kuvano vino, ’leba’ masti sa crvenom paprikom i ljubičastim lukom, posle banane i neka bonžita u rinfuzi. Leba masti i paprike sa dve čaše kuvanog vina mi je tako prijalo posle trke. Usledilo je tuširanje presvlačenje, proglašenje pobednika, a zatim odlazak na bazene u banju Moroholom, gde sam probao i čuvenu langošku sa pavlakom i sirom i opustio telo u termalnoj vodi i donekle u sauni. Zapažen uspeh su ostvarili Jamanta drugo mesto kod žena u trci na 10,5km 50:09 i Dragan Ćirić prvi u kategoriji na istoj distanci sa 50:11. Postolja se dokopao i naš Bogdan, osvojivši drugo mesto u kategoriji sa 1:45:20 u polumaratonu, svima njima čestitam. Bogdan, Ćira i ja smo napustili banju oko 17h, upravo se lokalna crkva oglašavala i još brže prešavši granicu Bogdanovim kolima u četvrt do 18h otprilike bili u centru Subotice gde sam izašao čekajući vezu za Novi Sad.