Osvrt na evropsko prvenstvo u atletici 2022. godine

by admin · August 25, 2022

Osvrt na evropsko prvenstvo u atletici 2022. godine

Evropsko prvenstvo u atletici ima dugu tradiciju od skoro devet decenija i jedino su olimpijske igre starije i značajnije takmičenje kada je atletika u pitanju. Evropski atletičari su se nadmetali po 25-ti put, drugi put u Minhenu, a četvrti put u Nemačkoj. Šampionat 2020 koji je bio predviđen da se održi u Parizu je otkazan zbog kovida, dok su davne 1938. godine bila dva prvenstva, posebno za žene i muškarce. Na ovogodišnjem prvenstvu najviše medalja su osvojili Britanci, ukupno 20, dok su Nemci osvojili 16, ali jednu zlatnu više od Britanije, 7 zlata, naspram britanskih 6. Učestvovali su sportisti pod 48 zastava. Iz poznatih razloga nije bilo predstavnika Ruske federacije, jedne od najtrofejnijih evropskih nacija u atletici još iz sovjetskog perioda uz već pominjane Nemce i Britance. Na stazi na srednjim, odnosno dugim prugama dominirao je Norvežanin Jakob Ingebrigtsen. Sa prostora ex Jugoslavije svaka od bivših republika ili pokrajina (Kosovo) je imala predstavnike: Slovenija 24, Srbija 14, Hrvatska 11, a BIH, Crna Gora, Severna Makedonija, pa čak i Kosovo po 2 predstavnika. Najviše medalja od ovih država je uzela Srbija 4, ali je Hrvatska od 3 medalje osvojila dve zlatne, dok je Slovenija osvojila 2 medalje, a Crna Gora jednu.

Kada je maraton u pitanju bio je prisutan od početka evropskog prvenstva, ali nažalost od 25 šampionata u prošloj deceniji nije održan dva puta: u Helsinkiju 2012. i u Amsterdamu 2016. godine kada je održan polumaraton. Razlog otkazivanja maratona su olimpijske igre koje su održavane iste godine nedugo posle toga. Problem je što se od nedavno svake četvrte godine u istoj godini održavaju i Olimpijske igre i evropsko prvenstvo u atletici,a razmak je najčešće mesec ili dva dana. Na dosad održana 23 maratona u muškoj konkurenciji tri nacije se mogu pohvaliti sa po pet titula: Finska uglavnom na prvim šampionatima (njihova imena većini nas puno ne znače), V. Britanija (Hil i Kilbi među poznatijima) Italija (dva puta Bordin koji je jedini odbranio titulu, dva puta Baldini, ali ne na dva prvenstva uzastopno i peti put Meuči). Sovjeti su dva puta osvajali titulu (prvi put legendarni Sergej Popov), Belgijanci dva puta (na prošlom šampionatu u Berlinu 2018. Koen Naert koji sa 2:09:51 drži rekord evropskih šampionata) i po jednom Španci (legendarni Martin Fiz koji je bio i svetski prvak), Holanđani, Švajcarci (legendarni Viktor Retlin) i konačno Nemci na nedavno završenom šampionatu u Minhenu u epskom finišu.

U Minhenskoj trci u poslednja dva kilometra vodeći kvartet su činila dva Nemca i dva Izraelca. Smenjivali su se u vodstvu i poslednjih par stotina metara je izgledalo da Maru Teferi (naturalizovani Izraelac, pretpostavljam Etiopljanin) pobeđuje. Nije tako mislio visoki plavo-riđi „pravi“ Nemac Rihard Ringer koji je poslednjih 200 metara krenuo u pravi šprint i nekih 50-100 metara pred ciljem obišao Izraelca i time doneo prvu titulu u muškoj konkurenciji Nemačkoj. Među prvih deset bila su čak četiri Izraelca (deluje mi da su skoro svi osim možda jednog naturalizovani, neki od afričkih naroda), a i drugi naturalizovani Nemac tamnoputi Petrus pomogao je Ringeru, a sam je zauzeo četvrto mesto. U prvih deset su i Francuz Navaro, Španac Lamdasem (verovatno naturalizovan Marokanac) i belgijanac Naert koji je branio titulu.

Kada su u pitanju učešća naših maratonaca i onih iz ex Jugoslavije na ovom šampionatu je u muškoj konkurenciji učestvovao pomalo vremešni Slovenac Primož Kobe i sa nekih 2:29 zazeo pretposlednje 61. mesto, dok je Dario Ivanovski odustao. Prvo učešće maratonaca bivše FNRJ bilo je davne 1950. godine u Briselu kada su nastupili Miroslav Glogonjac i Luka Bosanac. Na tri naredna šampionata za redom uspešno je nastupao Franjo Škrinjar, a još poznatiji Franjo Mihalić odustajao je u Stokholmu 1958. i u Beogradu 1962. godine. U Beogradu je dobro trčao Ivan Mustapić i sa 2:30 zauzeo 8. mesto. Franc Červan je nastupio u Budimpešti 1966. i odustao, dok je u Atini 1969. godini dobro trčao Nedo Farčić, ali je na sledećem šampionatu u Helsinkiju 1971. odustao. Veoma dobro je trčao 1986. godine u Štutgartu Tomislav Ašković i sa ličnim rekordom 2:15:27 zauzeo 14-to mesto. U Splitu 1990. Godine u muškoj konkurenciji su nas uspešno predstavljali Mirko Vindiš i Savo Alempić. Na prvenstvu u Helsinkiju 1994. Bora Dević je istrčao sjajnih 2:14:46, što je najbolji rezultat nekog našeg maratonca na evropskim prvenstvima i zauzeo je 16.-to mesto, dok je na istom šampionatu za BIH nastupao Islav Dugum koji je sa 2:29 bio 60.-ti. Sreten Ninković je odustao u Minhenu 2002. U Geteborgu 2006. Trčao je za Makedoniju Trpe Martinovski i završio trku, a pomenuti Primož Kobe završava maratona za oko 2:31 u Barseloni 2010. godine, dok je nešto bolji bio njegov zemljak, Slovenac Anton Kosmač sa 2:29, a trku je uspešno završio i Slovenac Robert Kotnik.

Dame trče maraton na evropskim prvenstvima od Atine 1982. Na prvih pet maratona dominirale su portugalke. Fantastična Roza Mota je tri puta za redom pobeđivala, a nakon nje Manuela Mačado dva puta za redom. Dva puta su Italijanke uzimale titulu, po jednom Francuska, Nemačka, Belorusija i u Minhenu nedavno Poljska. Poljakinja Aleksandra Lisovska je trijumfovala u Minhenu sa 2:28:36, 6 sekundi ispred sjajne Hrvatice Matee Parlov Koštro koja je osvojila srebro. Kada je u pitanju učešće naših maratonki najveći uspeh je postigla Olivera Jevtić u Geteborgu 2006 kada je osvojila srebrnu medalju istrčavši za 2:30:27, a prvi put su „Jugoslovenke nastupile u Splitu 1990. godine, kada je Suzana Ćirić istrčala 2:54:05 i zauzela 19. mesto dok su tada odustale Tijana Pavičić i Jelena Jovović. Slovenka Helena Javornik je odustala u Helsinkiju 1994., dok je Slovenka Daneja Grandovec u Barseloni postigla skromno vreme 3:07:51 i zauzela 32. mesto, a predstavnica Crne Gore Slađana Perunović je odustala. Hrvatske maratonke su na prethodnim prvenstvima imale dosta učešća, a i dobrih rezultata. U Cirihu je 2014. godine Lisa Kristina Nemec istrčala 2:28:36 najbolje vreme koje su Hrvatice imale na evropskim prvenstvima i zauzela je tada četvrto mesto, dok je maratonsku trku uspešno završila i Matea Matošević. Bojana Bjeljac, Nikolina Šustić i Nikolina Stepan su uspešno trčale u Berlinu 2018. godine, dok je ove godine u Minhenu pored Matee Parlov Koštro nastupila i Ana Štefulj, ali nije završila trku.

Pored Nemačke koja je četiri puta bila domaćin evropskih šampionata u atletici, tri puta je domaćin bila Finska i to sva tri puta Helsinki, po dva puta Italija, Švedska, Švajcarska, Grčka (Atina), Mađarska (Budimpešta), Jugoslavija (Beograd 1962 i Split 1990), po jednom Francuska, Norveška, Belgija, Čehoslovačka, Španija i Holandija. Znaju se i domaćini naredna četiri šampionata: Italija (Rim), V. Britanija (Birmingem), Poljska (Horzov) i Francuska (Pariz).