Prva vrbaška trka, 19.9.2021.

Prva vrbaška trka, 19.9.2021.

Konačno je jednog lepog sunčanog nedeljnog prepodneva u pozno leto godine Gospodnje 2021. u drugoj polovini septembra oranizovana prva trka u gradiću Vrbas nedaleko od Novog Sada. Ovo konačno iz prve rečenice ovoga teksta ukazuje na to da je trka dugo najavljivana i da je dva puta odlagana. Prijavio sam se još proletos tokom takozvanog trećeg talasa korone, ali lokalne vlasti su trku otkazale krajem maja upravo zbog epidemiološke situacije i pomerile na prvu polovinu septembra. Kada se približio taj datum organizator je trku pomerio za još jednu sedmicu možda zbog tradicionalne trke obližnje Bačke Topole? Bilo kako bilo, nisam tražio povraćaj novca i ako zdravlje i druge okolnosti dozvole odlučio sam da istrčim ovu trku.

Budući da zbog Palićke vinske trke i više puta odlaganja gotovo niko od Subotičana nije išao planirao sam da krenem iz Novog Sada što je i bliže Vrbasu. U susret mi je kao i kod Bečejske trke izašao naš poznati trkač Đuro Borbelj koji me je povezao autom. Njegova devojka Jovana je takođe bila učesnik trke. Đura je dan pre pobedio na trci 1300 kaplara u Aranđelovcu, na 10 kilometara i postavio svoj lični rekord 31 minut i 29 sekundi, tako da je bilo rizično da trči sutradan istu distancu u Vrbasu. Zbog toga je u trčao „treću trku“, odnosno trku vojske i policije na 1 km i ubedljivo pobedio rezultatom 2minuta :46 sekundi, a na njegov startni broj budući da se ranije prijavio trčala je Jovana.

Zajedničko putovanje na trku je započelo nešto iza 8 časova ujutro sa Slane Bare u Novom Sadu. Nije prošlo ni pola sata, a idući autoputem već smo bili u Vrbasu, pa je Đura uz pomoć lokalne policije tražio mesto za parkiranje budući da su ulice već bile zatvorene. Nekako smo se snašli i vrlo brzo pronašli centar, odnosno Trg Nikole Pašića gde je bio start i cilj trke. Podigli smo startne pakete, ( u mom nije bilo ziherica za startni broj, a ovoga puta ih nisam poneo),planirali presvlačenje i zagrevanje budući da nije bilo neke zvanične svlačionice i toaleta iskoristili smo obližnje kafiće, gepek Đurinih kola, kao i okolinu. Popili smo jednu kafu pre same trke. Glavna ulica u Vrbasu je veoma lepa, širokog trotoara, prošarana drvećem, izlozima nekih radnjica, kafića i drugih ugostiteljskih objekata. Sa jedne njene strane uvučena na jednom placu nalazi se Pravoslavna crkva, a bliže samom centru sa druge strane u parku je Katolička crkva. U produžetku trga Nikole Pašića se nalazi Vrbaska gimnazija, a na samom trgu Kulturni centar.

Vreme pred glavne trke na 5 i 10 kilometara nam je brzo proteklo budući da smo bodrili Đuru u njegovoj pobedi na 1 kilometar, a ta trka je startovala pola sata ranije. Jedva sam stigao i da se zagrejem. Nekoliko dečjih trka je prethodilo ovim glavnim. Mališani su se trudili da savladaju distance od 100, 200, 400 i 800 metara (stariji osnovci). Trka na 10 km je obuhvatala dva kruga od po 5 km, od kojih je oko 1,5km išlo glavnom ulicom, pa se skretalo u neke sporedne pa skoro van mesta do uljare ispod podvožnjaka, pa nazad ka centru. Plan je bio da idem maksimalno,  ispod 45 minuta, po mogućnosti i ispod 44 minuta, nakraju je uz malo muke ispalo još i bolje 43 minuta i 6 sekundi i 9 mesto u generalnom plasmanu. Skoro minut bolje sam istrčao nego u julu u Bečeju, mada pre dve godine posle kampa na Žabljaku na jednom treningu u Novom Sadu sam sa Bojović Aleksandrom istrčao ovu deonicu za oko 41 minut. Svestan sam naravno da teško da se to više može ponoviti i zbog povreda i opšteg stanja organizma.

Trka je dobro krenula, nije bila preterana gužva, malo više od 100 učesnika u obe trke. Prvi kilometar sam po običaju malo jače povukao, na oko 4:10, da bih narednih kilometara spuštao ka 4:20 što mi je bio priželjkivani tempo. Okrepu nisam uzimao i ako je bilo toplo. Omanuo sam donekle samo 9-ti km kada je bilo 4:27, ali sam poslednji provukao za 4:08. Poslednja dva kilometara sam imao donekle problem sa stomakom, nadutost sa strane. Posle trke sam još rastrčavao skoro dva kilometara bez problema, a zatim poneo okrepu i sa Jovanom i Đurom krenuo ka kolima na presvlačenje i nazad za Novi Sad. Vodu sam nakon toga uzimao u malim gutljajima tako da nisam imao problema sa gutanjem kao što mi se dešavalo u poslednje vreme. Pitao sam se da li sam možda zauzeo neko od prva tri mesta u kategoriji M40, ali to do danas nisam saznao, nisam hteo da zbog mene drugi čekaju. U autu sam lagano sumirao utiske. Stigao sam još i kući na ručak pre 14 časova.