24. novosadski polumaraton, 1. april 2017.

24. novosadski polumaraton, 1. april 2017.

U subotu prvog aprilskog dana 2017. godine po veoma lepom, toplom i sunčanom vremenu je održan dvadeset i četvrti novosadski polumaraton i druge prateće trke. Start i cilj trke su bili kao i obično u centru ispred hotela Vojvodina. Trasa trke je bila uobičajena, kroz Zmaj Jovinu i Dunavsku, pored muzeja, jedan manji krug na keju, pa zatim kroz fakultete do Limana IV, pa nazad na kej i tako dva puta. U polumaratonskoj trci sudelovalo je 467 trkača, 380 muškaraca i 87 žena. Pobedio je Ognjen Stojanović, reprezentativac Srbije u trijatlonu sa 1:15:47, dok je drugi bio Miloš Segedi iz Inđije, a treći Nikša Papić. Kod žena je prva bila Ćulafić Nataša, uspešna sportiskinja sa Vojne akademije sa 1:23:52.

To jutro sam jutarnjim brzim vozom još za mraka krenuo iz Subotice. Propustio sam omiljeni pasta parti veče pre jer sam u petak popodne radio. Podigao sam startni paket pre pola devet i otišao u Petrus u centru na kafu. Dobro mi je legao produženi espreso. To me je podiglo i uskoro sam krenuo na presvlačenje i zagrevanje. Startni paket je bio dosta bogat, naročito su lepe ovogodišnje majce. Video sam mnoga poznata lica na startu, sa Draganom Ćirićem novosadskim sam progovorio i neku reč. Trka je krenula u deset. Hvatanje ritma na prvom kilometru do mosta. Našao sam odgovarajuću grupu, tu je bio moj sada već dobar poznanik, maratonac Vujković Cvijin Nebojša. Cilj mi je bio ići 1h i 30 minuta. Dobro je da su kilometri uglavnom bili obeleženi. Na prolazu na 5 kilometru kod studentskog doma sam video da je to vreme koje priželjkujem da idem, malo iznad 21 minut. U povratku sa Limana na krivini prema Dunavu deseti kilometar oko 41minut 50 sekundi, osećam da još imam snage. Pun sat trčanja me je zatekao posle pređenih više od 14 kilometara. Naša grupa je još zajedno, tu je Nebojša i još neki momci. Ispred nas znatno, na okretima viđamo brže trkače, osim prve trojce, tu su atletičari Partizana, a među njima Ćirković Ivan, moj saputnik iz Košica, Josip Major iz Sombora i drugi. Dva puta sam uzeo sunđer sa vodom, a samo sam jednom popio dva gutljaja zbog temperature koja je bila iznad 20 stepeni. Trka se lomi na 18-tom kilometru. Osećam da imam snage za finiš, malo izmičem napred, osećam da je lični rekord blizu. Prošao je i dvadeseti kilometar, ulazimo kod Doma vojske ka centru, krećem u jak finiš, ali i momci oko mene imaju dovoljno snage. Mislim da sam poslednji kilometar išao oko 4 min. Utrčavamo u cilj nas nekoliko. Zbunile su me malo dve kapije pa sam poslednjih dvadesetak metara malo usporio. Ipak rezultat je odličan iznad očekivanja: 1:28:46, za minut popravljen lični rekord i drugi polumaraton koji sam uspeo da idem ispod sat i po vremena. Tu je odmah i Nebojša nepune dve sekunde iza sa takođe ličnim rekordom. Odlazim na vežbe i lagano istezanje. Presvalčim se, pozdravljam sa ljudima i odlazim polako peške put Petrovaradina do kuma, a usput se hidriram. U utorak nalazim na sajtu Somaratona rezultate vidim da je i plasman više nego dobar, 16-to mesto u apsolutnoj konkurenciji, čak prvi u kategoriji i prosto ne mogu da verujem. Još jedna dobra trka čak i da nisam išao ovako dobro.