Prvi Kovačički polumaraton 19. mart 2017.

Prvi Kovačički polumaraton 19. mart 2017.

Malo selo u južnom delu Banata i centar opštine bilo je domaćin jednog polumaratona poslednjih dana zime 2017.godine. Selo i opština je pretežno naseljeno slovačkim stanovništvom, mada ima i Srba, Mađara, Rumuna i drugih. Organizator trke bio je kovačički klub „Maratonko“ i njegov istaknuti predstavnik i moj zemljak, reprezentativac Srbije u ultramaratonu Mihal Šulja. Prohladno, oblačno vreme nije pokvarilo utisak koji su ostavili svojim gostoprimstvom i trudom ljubazni domaćini. Organizacija je bila dobra. Centar sele, gde je bio start i cilj su jako lepi, sređeni, posebno zgrada opštine i škola gde je bila prijava za trku, svlačionice, ručak, proglašenje pobednika. Staza trke nije previše atraktivna, ali to ne umanjuje povoljan opšti utisak. Trčalo se iz centra Kovačice do kraja susednog sela Debeljače i nazad, tako dva kruga kada je u pitanju polumaraton.

Trka je startovala nešto posle 10h. Plašio sam se banatske košave, ali vetar ipak nije bio tako strašan da je puno usporavao. Okrepe je bilo po meni i više nego dovoljno. Skoro celu trku sam istrčao zajedno sa mojim prijateljem iz Kovilja i dobrim maratoncem Savić Miroslavom. Tu je veći deo trase uz nas bio i Darko Plavšić takođe iz Kovilja. Naši poznati atletičari-reprezentativci iz kluba Dinamo iz Pančeva ubedljivo su pobedili: prva dva mesta braća Milovanović Miloš i Marko, a treće njihov klupski drug Gašović Miloš. Posle smo se upoznali i razgovarali pre ručka. Dobar plasman je imao i Zoran Radičanin koji je bio četvrti. Drago mi je bilo što sam sreo i Miškeljin Ivana i Papić Nikšu dva odlična trkača koji su imali dobar rezultat na 10, 5 km. Grupa trkača sa kojima sam bio i ja nije imala velike oscilacije u tempu do pred sam kraj. Savić i ja smo održali prosek ispod 4:20 po kilometru. Dobra odluka je bila da trčim u jednoj kratkoj majci i pored prohladnog vremena. Ljudi u oba mesta su nam pružali podršku tokom trke, bio je obeležen svaki kilometar na trasi, što je veoma dobro. Poslednji kilometar, Savić i ja finiširamo, imam još snage, nisam se skroz iscrpeo, mogu da ubrzam, žestoko utrčavamo u cilj. Ostvareno vreme 1:30:52, skoro minut bolje nego na Paliću, sasvim sam zadovoljan, plasman, 16-to mesto od 149 učesnika polumaratona i više nego što sam očekivao. Finiš je bio posebna priča, medalje su nam delile mlade Kovačičanke – Slovakinje u narodnoj nošnji. U cilju nas je čekalo osim vode i voće, beli luk, so i mekike što mi je posebno bilo simpatično. Onda proglašenje i ručak. Odličan pasulj sa mesom-slaninom, mafini, pivo, sokovi, fantastičan ručak. Proglašenje je bilo i pokategorijama pa je moj prijatelj Savić dobio i pehar, jer je 1969. godište.

U ranim popodnevnim satima, oko 14h smo krenuli put Novog Sada i Kule. Put do tamo i nazad je protekao takođe u prijatnoj atmosferi u minibusu sa Somborcima i Kuljanima predvođeni Zdravkom Mišovićem. Drago mi je bilo čuti deo životne i trkačke priče nenadmašnog maratonca i kolege profesora Zorana Jankovića, a sedeo sam u busu i sa malim Lazarom Rišarom, dobrim momkom i maratoncem, poznatim na ovim vojvođanskim prostorima poslednjih godina u trkačkom svetu. Zanimljivo mi je bilo prolaziti kroz neka vojođanska sela kroz koja ranije nisam imao prilike ići. Putovali smo preko Kaća, Budisave, Šajkaša, Vilova, Titela, Perleza, pokraj Idvora. Na kraju se i vreme prolepšalo.