30. Vodafon Malta maraton 22 februar 2015

30. Vodafon Malta maraton 22 februar 2015

Prvi pravi inostrani maraton za mene
u smislu da za mene Hrvatska baš i nije
neko inostranstvo. Sa malom ali odabranom
ekipom koju je predvodila agencija
Active traveling krenuli smo u subotu
ujutro za budimpeštanski aerodrom. Mene
su poslednjeg pokupili u Subotici. U
mini kombiju je bilo 6 beograđana, sjajni
maratonac Miškeljin Ivan – nastavnik
fizičkog iz beograda, koji je dva puta
osvajao prvenstvo srbije u maratonu,
i dva puta bio vice šampion novosadskog
maratona. Njegov kum Aleksandar Memišević
kao pratnja sjajan čovek i intelektualac,
Ćulum Vlada, momak koji je postavio svoj
lični rekord na ovom maratonu, i sve iznenadio
s vremenom od oko 2 sata i 49 minuta.
Kanicki Marija stomatolog je trčala
polumaraton, a tu je bio i legendarni
srpski maratonac MIčić Srećko, čovek
koji ima blizu 150 maratona, Trčao je
u mnogim evropskim zemljama i u SAD
a 1958 je godište, Tu je bio i Stanko
iz beograda koji povremeno trči
polumaraton i nije bio stalno sa
nama jer je bio smešten kod jednog
druga. I naravno tu je bila Keti
Katarina Pohlod iz Kaća koja je
organizovala putovanje, a i trčala
je na Malti polumaraton.

Popodnevno ukrcavanje u subotu 21 februara
na avion kompanije Wizzair sledilo je oko
2 sata leta, pa zatim dolazak na kišovitu
i vetrovitu maltu, odlazak u hostel Jones,
a zatimu neki hotel po startni paket. Nas
nekoliko je otišlo na večeru u jednu piceriju,
a onda na spavanje (soba je bila puna komaraca
što me je iznenadilo).

Ujutro je ustajanje bilo pre pola 5,
lagana kafica i doručak, pa spremanje
na bus koji nas je vozio u središnji
deo ostrva gde je bio start: Rabat – Mbdina.

Start maratona je na najvišoj tački ostrva
već u 7 i 30 časova ujutro, kraj neke tvrđave
i crkve Svetog Pavla. Favoriti su bili
nekoliko marokanaca. Pre starta vreme je
bilo sunčano, ali vetrovito i prohladno.
Startovalo je preko 650 ljudi u maratonskoj
trci, dok je na polumaratonu koji je počeo
u 9 i 15 bilo oko 3000 učesnika.

Trka prvo ide uličicama malog gradića,
pa lokalnim putem oko Mdine i nacionalnog
stadiona. Trasa je baš zapetljana. Ima
više malih krugova do polumaratona, ali
sva sreća da je uvek neko bio ispred mene,
ili su nam neka deca pokazivala put.

Miškeljin i Ćulum su jurnuli napred,
dok sam ja držao za mene solidan tmpo
od oko 4 minuta i 50 sekundi po kilometru.
Vodu sam uzimao redovno pomalo na okrepama
trčeći, sunđer, kao i u dva navrata
izotonik što mi je mnogo pomopglo.

Lagano sam se umarao u drugom delu staze,
a i trasa se polako uključivala na magistralni
put, koji je preko više nadvožnjaka vodio ka
severu ostrva. Oko 34-5. kilometra uzeo sam komad
isečene pomorandže, osetio sam veći umor i
setio se rečenice čuvenog američkog trkača
Galoveja da maraton čine dve trke – jedna
do 35. kilometra i druga ona teža
od 35. do 42. kilometra.

Negde oko 37. – 38. kilometra nakon
što nas je pre toga sve okupao iznenadni
pljusak put izbija iznad sredozemnog mora
a izašlo je i sunce, dok je jak vetar
učinio da se polako sušim.

Dobijam novu snagu, staza se lagano
spušta ka moru, silazimo u priobalnu
zonu ka Sliemi gde je cilj trke i
gde smo mi smešteni

Pratim oznake kilometara, vidim da smo
prošli 40-ti kilometar. Na samoj smo obali,
okolo je puno ljudi na ulicama, bodre nas.
Dok oko mene ima i više polumaratonaca koji
pristižu. Ubrzavam i spuštam ispod 5 minuta
poslednji kilometar, vidim da ću ići lični rekord.

Utrčavam u cilj, sunce sija, vetar je jak,
ogtću me tankom aluminijumskom folijom,
uzimam flaše vode i izotonika, bananu i
bonžitu i tražim mesto za istezanje.
Uskoro srećem Keti.

Radostan sam zbog dobre trke. Popravio
sam tada lični rekord za više od 5 minuta
– 3 sta 23 minuta 41 sekunda po čipu.
Ovo mi je ukupno 9. uspešan maraton,
drugi koji sam išao ispod 3 ipo sata,
treći u inostranstvu i prvi ove
kalendarske godine 2015.

Ostatak vremenao provedenog na Malti
je bio odličan. Popodne lagana šetnja,
a sutradan je bio obilazak glavnog
grada Valete. Uglavnom su se smenjivali
kiša i sunce, mada je bilo više kiše
i dosta vetra. Lepo ostrvo i zemlja,
kažu da je leti raj, ali i dosta vruće.
Izašli smo malo u grad uveče u ponedeljak,
ima mnogo katoličkih crkvi.

U utorak 24 februara 2015 godine popodne
krenuli smo ka aerodromu i preko Pešte ka
Srbiji. U subotici u mom stanu sam bio
već oko 22h, Lepo i uspešno putovanje.