23. Dunavski polumaraton, Apatin 21.10.2018.

23. Dunavski polumaraton, Apatin 21.10.2018.

Nedeljno veče nakon Dunavskog polumaratona u Apatinu. Sa ovim danom je došla prava jesen, zahladelo je, a konačno je počela i grejna sezona. Utisci sa trke nisu se još slegli, teško nalazim prave reči, ceo današnji dan je protekao u znaku polumaratona. Subotičani, napose tronovci, rado idu na ovu trku. Nakon skraćene jutarnje mise, više da ispoštujem i tu životnu naviku, požurio sam do Jadrana gde se ekipa polako okupljala. Vreme u kolima sa Martinom, Stankom, Draganom Rapićem i domaćinom Bogdanom je brzo proteklo. Prema predviđanjim stigli smo u 9 i 15h. Brzo smo podigli startne pakete, malo još gluvarili, a onda standardna priprema za trku, presvući se, šta obući, dugačko ili kratko s obzirom da je oko 12-13 stepeni, oblačno uglavnom i vetar. Odlučih se ipak za kratko i krenuh u zagrevanje.

Trke su danas sve masovnije, a Dunavski polumaraton je po mišljenju mnogih najbolje organizovana trka u Vojvodini. Zastadoh da pogledam privremen rezultate. Izgleda da ima malo problema u njihovom sređivanju, ali u polumaratonskoj trci je učestvovalo 427 osoba, a moj plasman je 50. mesto i vreme prema čipu 1:28:52, nije ipak lični nego drugo najbolje vreme, prosečan pais je 4:12/km. Jutros sam mislio da mogu blizu 1:30, ali nisam verovao da mogu ispod.

Osim prvih par stotina metara kada sam se probijao kroz gužvu, počeo sam oštro. Prva tri kilometra peis ispod 4:10, posle par sekundi sporije. Sobzirom da je i vetar dosta duvao to je za mene sjajno. Nisam imao veliki pad tokom trke. Najsporiji kilometar mi je bio 12-ti, 4:20, a još dva kilometra su bila 4:17, poslednji 4:04. Da sam znao da je lični veoma blizu, svega 6 sekundi slabije, verovatno bih pokušao i silovit šprint na kraju, ali u tom momentu to nisam znao. Staza je nešto promenjena u odnosu na ranije godine. Prvo se pri izlazu na magistralni put iz banje Junaković ide levo ka Novom Sadu i pravi krug od oko 6km, da bi se zatim nastavilo ka Apatinu kroz njihov korzo na prvi deo nasipa gde je okret negde nakon 13 kilometara. Na tom okretu sam video da su nedaleko od mene Adrijan i Đerđ-Đurika, ali i Milorad Eror iz Rume. Nakon 16 km Adrijan me je lagano obišao i rekao:“Idemo ispod 1:30“!, a pristigao je i Đurika. Ubrzao sam malo za Adrijanom, ali on je lagano i sigurno povećavao prednost. Nakon 20 km, odjednom se pojavio Milorad i njegovim gotovo plešućim korakom na vrhovima prstiju me obišao, sledio sam ga poslednji kilometar i par sekundi iza njega finiširao. Pobednik je bio sjajni Đuro Borbelj koji išao 1:09:58, dok je drugi bio Bojović Velimir sa oko 1:11, a treći Adžić sa 1:15.

Posle je sledilo lagano istrčavanje i vežbe, pijuckanje piva, pronalaženje drugih, odlazak do kola po stvari, presvlačenje u svlačionici, zbog gužve i jednog tuša, nisam se tuširao. Sledio je fantastičan ručak u restoranu banje Junaković: gulaš sa testom, kupus salata, hleb, štrudla sa orasima, pivo, sokovi, voda. Muzika i proglašenje pobednika. Naša Subotička ekipa je nešto pre četiri krenula i zaustavila se u Somboru gde smo kraj Velikog bačkog kanala u jednom lokalu pili kafu i pivo, a Bogdan nas je počastio tortom koju je poneo u kolima s obzirom da mu je juče bio rođendan. Martina je vozila nazad jer se Bogdan opustio uz par piva, mrak je polako padao, a mi smo puni utisaka posle 18 i 30h stigli u Suboticu. Mnogi su išli i lične rekorde, ispod 1:30h takođe i Kristifor Bogdanić.