7. Plavi krug oko Ade, 11.11.2018.

by admin · November 14, 2018

Telo je dosta umorno, ali emocije su jake i utisci su sveži, sutra je neradan dan, jer je danas zvanično državni praznik, dan Primirja u Prvom svetskom ratu. Prva moja trka na Adi, dobar rezultat, vreme lepo, čak i suviše, celovdnevno društvo mojih klupskih kolega iz Trona.

Nešto posle 6h ujutro Đurika me je kolima pokupio ispred zgrade. Ekipa je već bila spremna. U kolima su osim njega bili Jamanta, Edvard i Fodor Zoltan. Jutarnje raspoloženje je popravio skori izlazak sunca, jednom smo stali na autoputu na pumpi, a oko pola devet smo bili na Adi. Nakon parkiranja požurismo da podignemo startne pakete koji su bili solidni. Opredelio sam se za sasvim kratku opremu, krenuo na zagrevanje koje mi se ovoga puta nije činilo beskrajno dugo.Start je malo kasnio oko 5 minuta, toalet obavljen na vreme. Kao i obično malo brže krenuh, ali sam gledao da ne preteram. Onaj produžetak u prvom krugu mi je bio još najbolji za trčanjel. Senke drveća, još sam svež, tu nije još bilo puno šetača. Uhvatio sam ritam. Zbog toga produžetka prvi krug mi se učinio veoma duga, ostala su još 4 klasična kruga na Adi od 7,7km. Savsko jezero i Ada je zaista lepa, nije čudo što je Beograđani toliko vole, ali šetalište ipak nije toliko široko da bi bilo dovoljno za stotine šetača koji su po današnjem predivnom vremenu i ako je već kasna jesen izmileli iz svojih domova i preko 400 trkača. U zadnjem krugu morao sam onako umoran često da vičem „Samo malo, čuvaj, pomeri se, pazi ili slično“. Šetači i trkači kao da jedni za druge nisu imali razumevanja. Najbolji maraton rezultatski ove godine. Prvi kilometar je doduše bio 4:25, a najsporiji, negde 37-38, 5:06/km. Ostvario sam rezultat od 3:21:26 i još plasman na 13-to mesto od 197 onih koji su završili maraton. Nisam imao većih problema, mada se rano javila neka vrsta psihološke krize, čak pre pola maratona zbog kružne staze. Ipak redovna okrepa bez preterivanja, navreme uzeta dva magnezijuma u prahu i hrabrenje sebe doprineli su ovom rezultatu. I moji klupski drugovi su uglavnom imali: Teleki Đerđ-Đurika oko 3:39, Fodor Zoltan oko 3:42, Jamanta Šafranj oko 3:54, Grković Nenad (prvi maraton) oko 3:56, Pero Stević oko 3:57, jedino je Evard koji je najbolji od svih nas odustao ovoga puta jer je video da neće ići ni bliz ličnog rekorda. Medalja je jako dobro dizajnirana, simbolično 7 krugova sa znamenitostima Beograda. U radio sam vežbe za odgrevanje, ali dok sam pokušavao proveriti šećer u krvi, postalo mi je loše, pa mi je Edvard pritekao u pomoć sa dve čaše vode. Pobednik je bio Kristijan Stošić sa 2:45:15, dok je za njim odmah bio Miloš Dajević sa 2:45:37.

Nakon odmaranja na toplom novembarskom suncu, pomalo neuobičajenom, sledilo je presvlačenje, a zatim jako lep ručan u ekskluzivnom restoranu na ulazu na Adu. Krenuo je povratak za Suboticu u ćaskanju i šalama, a usput nas je okrepila kafa na pumpi kod Beške. Oko 18 i 30h smo stigli u Suboticu. Zaista lep sportski dan, koji mi je pokrenuo emocije i podigao samopouzdanje. Isti dan održani su i u regionu veoma poznati maratoni u Istanbulu i Atini, gde je bilo naših ljudi trkača.