Osvrt na olimpijski maraton Rio 2016

OSVRT NA OLIMPIJSKI MARATON

Prošle su i ove olimpijske igre. Posebno su bila zanimljiva atletska takmičenja. U trčanju na duge staze na distancama od 5000 i 10000 metara svoju dominaciju je potvrdio simpatični Somalijac sa britanskim državljanstvom Mohamed Farah koji je odbranio zlato u obe discipline sa prethodnih igara, a uz to je i svetski prvak u ovim disciplinama, što još nikome nije pošlo za rukom, ni čuvenom Fincu Lasu Virenu 70-tih godina prošlog veka. Etiopljanka Ajana Almaz postavila je novi svetski rekord i osvojila zlatnu medalju na 10000 metara sa rezultatom 29 min i 17 sek. , ali je na duplo kraćoj stazi malo podbacila. Ipak na stazi „najvećih iskušenja“ konačno su se na igrama u obe konkurencije dokazali i glavni favoriti Kenijci tako da su bar za neko vreme ućutkali kritičare da trče i pobeđuju samo na komrcijalnim maratonima. Mada u muškoj trci senka sumnje još uvek pada na njihov olimpijski tim,  jer od tri člana dvojica su odustala (Bivot i Korir).

Eliud Kipčoge je potvrdio da je ove sezone najbolji maratonac. Nakon ubedljive pobede u Londonu, kada je sa 2:03:05 bio blizu svetskog rekorda samouvereno je trijumfovao u Riju sa 2:08:44. I ako je to tek treće najbolje olimpijsko vreme,  jer Vannjiru i Kiprotič iz Pekinga i Londona imaju bolja vremena, Kipčoge je Etiopljanina Lilesu pretekao za više od minut 2:09:54. U ženskoj trci trijumfovala je Kenijka Sumgong sa 2:24:04 ispred zemljakinje Kirve koja je uzela državljanstvo Bahreina.

Posebno sam pratio bele trkače dugoprugaše, koji s pravom u konkurenciji Kenije i Etiopije teško da su imali šansu za medalju. Ipak ima izuzetaka, oduševio me je mladi Galen Rup maratonac SAD koji ne samo da je u takvoj konkurenciji uzeo bronzu, nego je hrabro i dobro trčao i do 35 kilometra bio uz Kipčogea i Lilesu. Sa 2:10:05 popravio je lični, šteta što nije još koju sekundu bolje pa da bude ispod 2:10,  jer malo je belih trkača na igrama išlo ispod tog vremena, najpre čuveni Nemac Chijerpinski u Montrealu 1976, a zatim i prvoplasirani Portugalac Lopez na igrama u Los Anđelesu 1984, kao i dva britanca iza njega. Ako ovako nastavi Rup će biti dostojan naslednik čuvenih američkih trkača iz 70-tih godina, legendarnog Frenka Šortera (olimpijskog pobednika iz Minhena 1972 i srebrnog iz Montreala 1976), kao i Kenija Mura, Bila Rodžersa i Džefa Galoveja. Zapravo čitav maratonski tim SAD sa igara u Riju je ostavio jako dobar utisak i zauzeli su visok plasman. U ženskoj konkurenciji i ako bez medalje, sve tri amerikanke (bele manje -više) su se plasirale u prvih deset, (ako se ne varam 6,7 i 9 mesto) i išle su ispod 2:30, dok je u muškoj konkurenciji osim Rupa koji je bio treći, Vard bio šesti, jedino je treći naturalizovani Eritrejac Keflezigi, pobednik prošlogodišnjeg Bostonskog maratona imao malo lošiji plasman, ali s obzirom na njegove godine i činjenicu da je još u Atini 2004 trčao maraton imao dobar plasman i njegov rezultat je dobar. Naravno moje simpatije je osvojila i Beloruskinja Volga Mazuronak koja je u zauzela peto mesto i zaista je hrabro trčala, oko 2:25, malo mi je žao što nije uspela u borbi sa crnkinjama da makar dođe do bronze kao Rup, ali vidi se ta ruska škola, jer trener joj je čuvena Šobuhova, koja posle Pole Redklif drži najbolji rezultat u ženskom maratonu.

Žao mi je što su domaćini Brazilci malo podbacili jer očekivao sam ih u prvih deset, ali izgleda da je Dos Santos za neki bolji rezultat već star, šteta što im se nije vratilo za učinjenu nepravdu Vanderleju de Limi u Atini 2004. Razočaraše me malo i Italijani, odnosno žao mi je zbog odustajanja mog favorita, evropskog prvaka Meučija, a začudilo me je što Poljak Čabovski nije trčao maraton. Takođe se nisu mnogo ovoga puta proslavili ni trkači sa Dalekog istoka, pripadnici žute rase, nije ih bilo među deset, donekle dve severnokorejke. Podsećam da su Koreanci imali dva šampiona u muškom maratonu 1936 (tada je Korejsko poluostrvo bilo pod japanskom okupacijom, pa se vodi kao Japanac) i 1992., dok je Japan imao dva zlata u ženskoj konkurenciji 2000 i 2004.

Svaka čast i našem Anđelku, važno je da je istrčao, da je imao svoju taktiku i nije izgoreo u želji da se dokaže. Bio je realan i znao je svoje mogućnosti, mada mi je žao, a verujem i njemu, jer blizu je bio, što nije išao ispod 2:30, a on to može (verovatno su kiša i vlažnost bili problem).

I na kraju kritika na račun RTS zbog muške trke, prenosili su prvih 5km i onda sa malim zakašnjenjem sam finiš. Svaka im čast za žensku trku, u muškoj nemam zamerku ni komentatoru, ali ipak prenositi meč za treće mesto u odbojci Rusija-SAD umesto olimpijskog maratona, mora da su primili neke pare, ako ne direktno od Putina, a ono od ruskih magnata. Sva sreća devojka mi je na netu našla neki live-stream pa smo zajedno mogli da odgledamo od 30-tog km do samog kraja.

Pozdrav od jednog prosečnog maratonca-amatera.