21 dunavski polumaraton – Apatin

21 dunavski polumaraton, 23. 10. 2016. Apatin

Jedna od omiljenih trka vojvođana i Subotičana uz somborski polumaraton je svakako u Apatinu, Dunavski polumaraton. I ove godine je održan po dvadeset i prvi put, 23. oktrobra (2016) u nedelju sa startom i ciljem u obližnjoj banji Junaković. Ljubazni domaćini predvođeni Goranom Čegarom, mnoga poznata lica trkačkog miljea činile su atmosferu u oči trke vrlo pozitivnom.

Ekipa ARK Trona krenula je iznajmljenim mini-busom u jutarnjim satima iz centra Subotice i već oko 9h je bila na startnom mestu. Oblačno vreme i magla nisu pokvarili dobro raspoloženja. Bio sam veoma umoran, od prethodnog dana kada sam preko Novog Sada putovao za Kikindu i nazad na seminar iz istorije, tačnije muzeologije. Stigao sam noćnim vozom za Suboticu i oko tri pred zoru legao. Da situacija bude još komplikovanija prethodni dan me obuzela prehlada, blaža upala grla i nos. Bajerov aspirin, vitamini i čaj uz tri sata spavanja me je donekle oporavilo. Sebi sam rekao trčaću, pa koliko budem mogao. Do starta trke koji je bio predviđen za 11h, ali je posle pomeren za oko 15 min, vreme je sporo proticalo. Kod mnogih je bilo dilema u čemu trčati i kada početi zagrevanje s obzirom da je napolju bilo prohladno.

Trka je počela, startovalo je oko 400 polumaratonaca. Probio sam se nakon par stotina metara i nametnuo sebi tempo od oko 4:08 po kilometru čak i brže. Priključio sam se Savić Miroslavu i jednoj manjoj grupi. Prvih nekoliko kilometara sam veoma dobro podnosio ovaj tempo, a prijalo je i malo hladnije vreme i ako sam trčao u majci dugih rukava. Na okretu, na polovini trke bio sam za nekih 44 minute i koju sekundu. Tu je počeo pomalo da me stiže zamor. Posle 13 km obišli su me Savić Miroslav, moj prijatelj iz Kovilja i Tijana Kabić iz Sombora, a Savić mi je rekao prati nas. Držao sam ih iz prikrajka nekih 40-50 metara, ali nisam uspevao da im priđem. Povratak sa keja ponovo kroz Apatin, pa prema banji Junaković. Negde oko 18km ponovo se javlja kriza da održim koliko-toliko tempo blizu 4:15, prestiže me klupski drug Đerđ Teleki, ali idem za njim, nisam daleko, pratim njegov tempo. Vidim kod oznake za 20km da je vreme 1:25 i koja sekunda. Razmišljam da imam konačno polumaraton ispod 1:30, ako još samo malo izdržim. Skrećemo ka banji, ne osvrćem se i više ne gledam na sat, noge su pomalo trome. Poslednja krivina i polukrug od nekih 200 metara su preda mnom. Ubrzavam koliko mogu, vidim pred sobom sat i cifre 1:29 i sekunde koje promiču i negde na oko 45sekundi prelazim ciljnu liniju. Jedva dolazim do daha, pozdravljam se sa Đerđom i još mi neki čestitaju, radostan sam zbog dobre trke i nenadanog obaranja ličnog rekorda za oko 70 sekundi s obzirom na umor i poteškoće sa zdravljem. Lagano sam se istezao, popio malo piva i požurio na presvlačenje jer je bilo hladno.

Od naših Subotičana izvrstan rezultat je postigao Edvard Halas koji je išao oko 1:19:30 i ušao u prvih deset. Sledio je ručak, gulaš sa testom, a posle su članovi našeg kluba otišli i na piće u jedan restoran u Apatinu kraj Dunava. Povratak naše male ekspedicije u Suboticu bio je u večernjim časovima, tj. negde posle 18h.