4. Reciklažni maraton Novi Sad kej

4. Reciklažni maraton 13. decembar 2015. Novi Sad kej

Dobra trka za kraj sezone, 5. istrčani
maraton ove kalendarske godine i poboljšan
lični rekord za više od 3 minute.

Trka je pomalo monotona zbog kružne staze.
Posle mi je bilo malo žao što nisam išao
ispod 3 sata i 20 minuta. Susreo sam se sa
mnogim poznanicima sa trčanja.

Prohladan ali suv dan osvanuo je tog 13.
decembra na svetu Luciju. Bila je nedelja,
temperatura oko 6-7 stepeni celzijusa,
avetra vrlo malo. Nakon podizanja startnog
paketa u dunavskom parku nešto posle 9 sati,
i kratke šetnje centrom grada, svratio sam
u poslastičarnicu Evropa u Dunavskoj ulici
na kapućino, gde su mi se pridružili Aca iz
Topole i još jedan trkač.

Oko pola 11 sledilo je presvlačenje u domu
izviđača i kratko zagrevanje, taman da 5
minuta pre početka budem na startu trke na
keju blizu Riblje pijace, gde me ja dočekao
i ispratio tata. Toalet je takođe uspešno
obavljen.

Zvižduk za start me je pomalo prenuo.
Krenulo je, prvi kilometar malo teško,
ali nakon prvog kruga za oko 18 minuta
5. kilometar sam prešao za malo više od
22 minuta, a postajalo je čini mi se i
sve lakše. Rekoh sebi brzo idem. Uz mene
je bio i Savić Miroslav iz Kovilja, dobar
i iskusan maratonac. Mislio sam u sebi
ako prođem svaki krug za oko 20 minuta,
a ima ukupno 10 krugova, imam maraton
za 3 sata i 20 minuta. Zaista prvi deo je
izgledao lako. Nije mi bilo teško trčati
naredna tri kruga držeći tempo oko 4 minuta
i 35 sekundi po kilometru. 5. krug je
već bio sa prvim znacima umora. Polumaraton
mi je došao negde na 1:37:30, video sam
da imam još dosta snage, ali me je malo
boleo desni kuk.

Iako trka nije bila renomirana, sa velikim
brojem trkača, bilo je dobrih i spremnih
maratonaca. Video sam da ih je bilo bar 5
ispred mene, a bilo ih je i više. Polumaratonci
su polako završavali, a Samardžić iz
Brčkog je razvalio polutku za 1:13:50.

U drugom delu mi je lagano opadao ritam.
Bodrio me je kolega Petar koji predaje
fizičko, a kasnije i Keti i Srećko.
Manja kriza je usledila posle 30. kilometra
a počeo sam da osećam i stari žulj na
ivici levog stopala. Prošao je i famozni
35 kilometar, a ja sam se setio čuvenog
Galoveja, i još malo pao u ritmu. Prošao
sam i 40. kilometar i sustigao Bogdana iz
Prokuplja. Imam snage da ubrzam poslednja
2 kilometra, mada ne dovoljno da rezultat
bude ispod 3 sata i 20 minuta. U drugom delu
trke na svakih 5 kilometara sam uzimao po
dva gutljaja izotonika, mada mi nije
prijao u grlu zbog hladnoće. Zadnjih sat
vremena bilo je i malo sunca.

Utrčavam u cilj a vreme je  3:20:33, i
postižem novi lični rekord. Zauzimam
8. mesto od oko 40 takmičara. Sretan
radim vežbe za istezanje u blizini cilja.
Prva dva maratonca su išla ispod 3 sata.
Pobednik je bio Igor Stanojević iz Prokuplja,
koga sam upoznao kasnije na maratonu u
Bratislavi sa ok 2 sata i 53 minute, dok
je drugi bio legendarni Šone – Nenad
Jovanović iz ARK Fruška Gora u Novom Sadu
vremenom 2:57:59. Treći je bio sa vremenom
oko 3 sata i 1 minut moj zemljak – Slovak
Šulj Mihal iz Kovačice, možda i favorit
pred ovu trku. Koju sekundu iza njega bio
je poznati novosadski ultramaratonac
Uglješa Nikolić. Peti je bio Dragiša
Filipović – Filipides iz Paraćina sa
kojim sam mesec dana pre toga trčao
maraton u Istanbulu, zatim su sledila još
dva Ivana iz Srbije, pa onda ja. U cilju
me je osim mišića i kuka boleo i vrat.

Topao čaj i krofne u izviđačkom domu
nakon trke su me povratili, a posle sam
sa devojkom Eleonorom išao na večeru.

Bilans ove godine je za mene bio dobar:
5 istrčanih maratona, svi ispod tri i po
sata, a na kraju i lični rekord. Tri istrčana
polumaratona, jedna trka na 34 kilometra i
jedno odustajanje na noćnom maratonu
zbog grčeva u stomaku. Sve u svemu
ova kalendarska godina mi je donela
10 dobrih trka.