Olimpijski maraton u Riju 2016.

Olimpijski maraton u Riju 2016.

Bliži se početak atletskih takmičenja na Olimpijskim igrama u Riju 2016. Verujem da i većina nas trkača rekreativaca, maratonaca sa nestrpljenjem očekuje maratonske trke i u ženskoj i u muškoj konkurenciji, gde i naša zemlja ima po jednog predstavnika u obe trke. Dok profesionalni sport sve više postaje globalna zabava za široke mase, dok novac i razne vrste dopinga kao posledica želje da se pošto-poto postigne uspeh postaju sve više odlučujući faktori današnjeg sporta, kako bi verovatno rekao i naš proslavljeni košarkaš Ljubodrag Simonović-Duci koji u svojim knjigama često žigoše moderan Olimpijski pokret, njegovog osnivača i prfesionalni sport uopšte, nadamo se da je «kraljica sporta» sačuvala bar nešto plemenitosti, viteštva, sportskog duha.. I ako maksima engleskog sveštenika sa početka ovog veka da je važno učestvovati često ipak više kod većine «ne pije vodu», ono olimpijsko geslo «brže, više i jače» ne bi trebalo da bude po svaku cenu.

Povodom ovoga maločas izrečenog o igrama i atletici donosim jedan osvrt na maraton u istoriji Olimpijskih igara. Po 28-i put maraton će se trčati u muškoj konkurenciji, dok će žene nastupiti 9-ti put. Žene su prvi put nastupile u maratonu na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. kada je Amerikanka Joan Benoit trijumfovala sa 2:24:52. Aktuelni olimpijski rekord drži Etiopljanka Tiki Gelana sa 2:23:07, a postavila ga je na prošlim Olimpijskim igrama u Londonu 2012, 5 avgusta. Osim nje još jedna Etiopljanka je osvajala zlato, bila je to Fatuma Roba u Atlanti 1996. sa rezultatom 2:26:05. Dva puta su zlato osvajale i Japanke: Naoko Takahaši 2000 u Sidneju sa 2:23:14 i Mizuki Nogući sa 2:26:20. Od evropljanki zlato su osvajale čuvena Rosa Mota iz Portugala koja je dominirala u ženskom maratonu osamdesetih godina prošlog veka, u Seulu 1988. sa 2:25:40, zatim Ruskinja, Valentina Jegorova u Barseloni 1992. sa 2:32:41 i Rumunka, Constantina Dita Tomescu u Pekingu 2008. sa 2:26:44. Kenijke do sada imaju 3 srebra (Caherine Ndereba 2004. i 2008.i Priscah Jeptoo 2012.) i jednu bronzu (Joyce Chepchumba 2000.) Japanke imaju i po jedno srebro i bronzu, obe medalje Juko Arimori 1992. i 1996., dok amerikanke imaju i jednu bronzu Deene Kastor 2004. Ruskinja Jegorova je bila srebrna 1996., dok je njena zemljakinja Tatyana Arkhipova bila bronzana 2012. Pomenuta Rosa Mota je 1984. bila bronzana, kao i Nemica Katrin Dörre 1988, Novozelanđanka Lorraine Moller 1992 i Kineskinja Zhou Chuxiu 2008. Srebrne su bile još čuvena Norvežanka Grete Waitz 1984, Australijanka Lisa Martin 1988 i Rumunka Lidia Simon 2000-te. Najveći broj učešća ima rumunka Lidia Simon, čak pet puta, trčala je maraton na Olimpijskim igrama od 1996 do 2012., dok u muškoj konkurenciji 5 učešća takođe u istom vremenskom periodu ima malo poznati Toni Bernadó iz Andore.

U muškoj konkurenciji je tradicija mnogo duža i naravno ima mnogo više statistike. Maraton kao atletska disciplina bio je na programu igara još od prvih modernih olimpijskih igara u Atini 1896. i na svakim igrama je trčan, samo što dužina staze nije u početku bila tačno određena, bila je oko 40 km, da bi na igrama u Londonu 1908 bila dužinski definisana na 42195m ili 26 milja i 385 jardi. Najviše zlatnih medalja imaju Etiopljani 4, dominirali su 60-tih godina prošlog veka, zatim Amerikanci i uslovno rečeno Francuzi (naturalizovani, ni jedan nije bio pravi Francuz) po 3. Dok po dva zlata imaju Italijani, Nemci, Finci, Argentinci, Koreanci (pobednik maratona u Berlinu 1936. Sonh Kee-Chung koji je trčao za Japan bio je Koreanac), predstavnici Južnoafričke Republike. Po jedno zlato u muškoj konkurenciji imaju Grci, Česi, Portugalci, Kenijci i Uganđani. Aktuelni olimpijski šampion iz Londona 2012 je Uganđanin Stephen Kiprotich sa 2:08:01, dok olimpijski rekord drži Kenijac Samuel Kamau Wanjiru 2:06:32 sa igara u Pekingu 2008., što je za sada i jedino zlato za Kenijce u olimpijskom maratonu. (ko bi rekao!) Samo dve osobe su odbranile zlatnu medalju u olimpijskom maratonu, najpre čuveni Etiopljanin Abebe Bikila 1960 i 1964, a zatim i Nemac Waldemar Cierpinski 1976 i 1980. Sedamdesetih godina je istaknut bio i američki trkač Frank Shorter, pobednik 1972. u Minhenu i srebrni 1976. u Montrealu., dok je 30-tih godina veoma zapažen bio Argentinac Huan Karlos Zabala, pobednik u LosAnđelesu 1932., a odustao u Berlinu 1936. nakon početnog vođstva. Svakoko vredi pomenuti čuvenog Čeha Emila Zatopeka («češka lokomotiva») koji je uzeo zlato u Helsinkiju 1952, a na istim igrama trijumfovao je i na 5000 i 10000 metara, što niko više nije uspeo, zatim našeg Mihalića koji je bio srebrni u Melburnu 1956., kao i čuvenog italijanskog poslastičara Doranda Pietrija koji je ubedljivo stigao do pred sam cilj u Londonu 1908., a zatim se na atletskoj stazi na stadionu srušio, a pomoćno osoblje-sudije su ga praktično unele u cilj, pa je zbog toga bio kasnije diskvalifikovan.

Interesantno je da čuvena Britanka Pola Redclif, koja još uvek ubedljivo drži svetski rekord u ženskom maratonu 2:15:25 i ima tri najbolja vremena u istoriji do sada, nije imala uspeha u olimpijskom maratonu, a učestvovala je 2004 i 2008, dok je naša Olivera Jevtiće u Atini 2004 bila 6-ta.

Sretno za naše Oliveru Jevtić i Anđelka Rističevića u Riju, a isto želim i Hrvaticama Mariji Vrajić i Matei Matošević. U muškoj konkurenciji dosta očekujem od Italijana i možda Brazilaca. Naravno, verujem da su Kenijci favoriti, a možda i Etiopljani, ali u olimpijskom maratonu se nikako ne zna. Zato iščekujemo 14 i 21 avgust.